Naime, ova udruženja su tražila od Evropske komisije i država članica da uspostave harmonizovan sistem označavanja koji bi se zasnivao na piktogramima bez teksta, u crno-beloj ili u jednoj boji usklađenoj sa ambalažom, uz mogućnost da digitalno označavanje bude primarna opcija.
Udruženja ističu da efikasne oznake pružaju jasne vizuelne signale koji pomažu potrošačima da brzo prepoznaju proizvode, razumeju njihove karakteristike i donose informisane odluke o kupovini.
Očuvanje ove jasnoće je ključno, posebno zbog sve većeg broja obaveznih informacija na ambalaži, koje mogu preopteretiti i zbuniti potrošače.
Međutim, označavanje proizvoda postaje sve složenije zbog velikog broja obaveznih informacija propisanih pravilima EU – koje su često suvišne, preklapaju se ili su kontradiktorne – što dodatno komplikuju različiti nacionalni propisi.
Ova fragmentacija, kako je istaknuto u Strategiji jedinstvenog tržišta, otežava trgovinu i primorava kompanije na ponovno označavanje proizvoda. To dovodi do neefikasnosti, viših troškova i povećanja otpada, dok obaveza prevođenja informacija dolazi u sukob sa ciljem regulative o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), koja teži smanjenju količine ambalaže.
Uvođenje teksta i dodatnih boja na ambalaži u okviru novih harmonizovanih oznaka prema PPWR značajno bi opteretilo kompanije, uz procenjeno povećanje troškova i do 30%.
Umesto toga, udruženja predlažu fleksibilan sistem zasnovan na piktogramima, uz podršku kampanja informisanja javnosti, koji bi efikasno usmeravao potrošače u razdvajanju otpada, uz minimalne troškove i operativne promene za proizvođače.
FoodDrinkEurope i ostala udruženja takođe preporučuju da države članice ukinu postojeće nacionalne zahteve za označavanje nakon uvođenja novih EU oznaka, kako bi kompanije mogle da istovremeno sprovedu sve potrebne promene u dizajnu ambalaže.
