Piše: Nebojša Lukač, menadžer i advokat specijalizovan za ESG usluge u saradnji sa kompanijom PwC Srbija
Kupci, posebno u EU i Severnoj Americi, traže odgovorne i održive dobavljače, dok finansijske institucije favorizuju kompanije sa dobrim ESG rejtingom, olakšavajući im pristup finansiranju. Važno je napomenuti i to da primena ESG standarda jača konkurentnost, privlači svesne potrošače i pomaže u upravljanju rizicima i usklađivanju sa propisima. Dakle, ESG principi nisu samo etički važni, već su i strateški neophodni za dugoročan uspeh u izvozu.
U Evropskoj uniji, ESG je postao deo svakodnevne poslovne prakse, ne samo zbog propisa poput CBAM-a (uredbe koja uređuje mehanizme prekograničnog kretanja ugljenika), CSRD-a (direktive koja uređuje nefinansijsko izveštavanje), CSDDD-a (direktive koja uređuje obaveze u lancima snabdevanja), već zato što omogućava vidljivost, transparentnost i reputaciju. Firme koje izvoze sve češće se susreću sa zahtevima da pokažu kako upravljaju rizicima u oblasti zaštite životne sredine, radnih prava i upravljanja lancem snabdevanja. Ti zahtevi često uključuju konkretne podatke: potrošnju energije, tretman otpada, obuke za zaposlene, politike jednakih šansi i postojanje etičkog kodeksa.
Od zahteva do partnerstva
U sve većem broju sektora, ESG profil firme više nije dodatna vrednost - već osnovna informacija u oceni partnera. Investitori, kupci i međunarodni brendovi žele da znaju ne samo šta firma proizvodi, već i kako posluje. ESG izveštaji, sertifikati i standardizovani pokazatelji postaju deo šire slike koja govori o stabilnosti i dugoročnoj pouzdanosti kompanije.
ESG ocena se obično formira na osnovu dokumentovanje prakse u tri oblasti: E (environmental – zaštita životne sredine), S (social – održive socijalne politike), i G (governance – odgovorno upravljanje). Praktično, to znači da firme koje imaju sertifikate poput ISO 14001, razvijenu politiku bezbednosti i zdravlja na radu, procedure za žalbe i osnovne izveštaje o emisijama već ispunjavaju mnoge kriterijume. Nezavisne agencije poput EcoVadis, MSCI ili Sustainalytics ocenu zasnivaju upravo na dostupnim politikama, rezultatima i kontinuiranim poboljšanjima.
U tom kontekstu, ESG ne treba posmatrati isključivo kao regulatornu obavezu, već kao alat za diferencijaciju na tržištu, naročito kad je reč o izvozu.
| ESG principi nisu samo etički važni, već su i strateški neophodni za dugoročan uspeh u izvozu. |
Gde da počnemo?
Uvođenje ESG principa u poslovanje ne mora biti komplikovano ni skupo. Za mnoge firme, prvi korak je upravo u sagledavanju onoga što već rade – bilo da je to odgovorno upravljanje otpadom, energetska efikasnost, bezbednost zaposlenih ili saradnja sa lokalnom zajednicom.
Praksa pokazuje da mnoge domaće kompanije već ispunjavaju brojne ESG zahteve, ali ih ne prepoznaju ili formalno ne komuniciraju. U tom slučaju, i jednostavan interni dokument ili prepoznatljiv standard kao što su ISO 45001, FSC, SMETA ili učešće u evaluaciji kao što je EcoVadis mogu značiti veliki korak unapred.
Takav pristup pokazuje partnerima da firma razume nove trendove, odgovara na njih i sprema je za dalji razvoj.
ESG kao poziv za dijalog
Za mala i srednja preduzeća, kao i za firme koje žele da uđu ili ostanu na međunarodnim tržištima, ESG sve više postaje tema koja otvara vrata, a ne prepreka. Uključivanje ESG principa u poslovnu strategiju može pomoći ne samo na usklađivanju sa zahtevima tržišta, već i u građenju poverenja koje je ključno za dugoročne odnose sa partnerima.
