Kako je RTS preneo, istraživači sa Univerziteta u Getingenu u Nemačkoj i Univerziteta u Edinburgu analizirali su podatke o proizvodnji hrane iz 186 zemalja. Rezultati su otkrili da je Gvajana jedina zemlja koja može biti potpuno samodovoljna u svih sedam ključnih grupa hrane na koje se studija fokusirala.
Kina i Vijetnam su drugoplasirane, jer proizvode dovoljno hrane da zadovolje potrebe svog stanovništva u šest od sedam kategorija.
Samo jedna od sedam zemalja ispunjava kvotu u pet ili više kategorija hrane, dok je više od trećine samodovoljno u svega dve ili manje grupa.
Šest zemalja – Avganistan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Irak, Makao, Katar i Jemen – nisu u stanju da zadovolje potreba stanovnika ni u jednoj grupi namirnica.
Čak i uz malo tolerancije kao što je posmatranje ekonomskih unija od više zemalja, pokazale su slične obrasce. Na primer, Savet za saradnju zemalja Zaliva na Bliskom istoku postiže samodovoljnost samo u proizvodnji mesa. Nijedan ekonomski savez ne proizvodi dovoljno povrća da prehrani celokupno svoje stanovništvo.
Da bi popunili praznine i zadovoljili prehrambene potrebe svog stanovništva, većina zemalja se oslanja na trgovinu. Međutim, mnoge i dalje zavise od trgovinskih partnera za više od polovine uvoza, što ih čini posebno podložnim tržišnim šokovima.
Održavanje raznovrsnih trgovinskih mreža između zemalja i regiona je ključno za buduće snabdevanje hranom, navodi tim istraživača. Međunarodna trgovina hranom i saradnja su neophodne za zdravu i održivu ishranu. Međutim, veliko oslanjanje na uvoz iz pojedinačnih zemalja može ostaviti nacije ranjivim, kaže Jonas Štel, razvojni ekonomista na Univerzitetu u Getingenu.
Izgradnja otpornih lanaca snabdevanja hranom je imperativ za obezbeđivanje javnog zdravlja, zaključuje se u naučnom radu.
Priredila: InStore redakcija
