Autor: Boban Mladenovski, menadžer za transport, Tesco, Boban.Mladenovski@tesco.com
Kamioni i autobusi čine samo oko 2% vozila na putevima EU, a ipak proizvode gotovo 28% emisija CO₂ iz drumskog prevoza – upečatljiva neravnoteža koja ih je stavila u središte napora za dekarbonizaciju. Na putevima širom EU ima oko šest miliona srednjih i teških kamiona, dok Velika Britanija doprinosi regionalnoj floti sa dodatnih 600.000 vozila. Uprkos rastućoj ekološkoj svesti i sve većim regulatornim pritiscima, više od 96% ovih kamiona i dalje radi na dizel, a samo oko 0,1% su vozila s nultom emisijom (ZEV) koja se napajaju baterijama ili vodonikovim gorivnim ćelijama. Početkom 2024. godine, teški električni kamioni činili su oko 1% nove prodaje u EU, u odnosu na oko 0,5% prethodne godine. U Velikoj Britaniji, 0,5-0,6% novih registracija teških vozila u 2023. godini bili su električni. U međuvremenu, vozni park stari: kamioni u EU su u proseku stari 14 godina, a neke nacionalne flote prelaze 20 godina. Vozni park u Velikoj Britaniji je nešto mlađi, u proseku osam godina, što odražava brži promet, ali je pretežno na dizelski pogon. Predstojeće penzionisanje mnogih vozila u narednoj deceniji predstavlja ključnu priliku za ubrzanje obnove voznog parka tehnologijama s nultom emisijom.
Upravljanje kamionima uveliko varira u zavisnosti od specifičnog slučaja upotrebe, što zauzvrat utiče na njihovu spremnost za elektrifikaciju. Gradski kamioni za dostavu, s dve osovine težine između 12 i 18 tona, rade malim brzinama, u proseku 20-30 km/h, i prelaze dnevne udaljenosti od 70 do 100 kilometara u gustim urbanim sredinama. Ova vozila, koja često učestvuju u isporukama na poslednjoj milji, dizajnirana su za česta zaustavljanja, produžena mirovanja i lagane terete, od oko tri tone. Šire analize, koje uključuju i regionalne rute, pokazuju da ovi kamioni prelaze u proseku oko 286 kilometara dnevno, otkrivajući da su u praksi "gradske" i "regionalne" isporuke često mešovite.
Regionalni distributivni kamioni, koji uključuju srednje do teške krute kamione i manje kombinacije kamiona i prikolica, rade na udaljenostima od 200 do 400 kilometara dnevno prosečnom brzinom od 40 do 60 km/h. Obično se koriste za međugradsku distribuciju ili rute mešovite namene koje kombiniraju vožnju autoputem i gradom, prevozeći umerene terete koji često ispunjavaju zapreminu kamiona, a ne njegovu maksimalnu težinu. Na drugom kraju spektra, kamioni za duge relacije - radni konji evropske teretne mreže - su tegljači dizajnirani za transport na duge relacije velikom brzinom. Oni prelaze u proseku oko 530 kilometara dnevno, ograničeno propisima EU o radnom vremenu vozača, pri čemu samo 3% putovanja prelazi 800 kilometara dnevno. Ovi kamioni se prvenstveno kreću autoputevima prosečnom brzinom od 70 do 80 km/h i prevoze teške terete, obično između 19 i 25 tona. Čine oko 30% voznog parka EU.
Prelazak na kamione s nultom emisijom
Prelazak na kamione s nultom emisijom pokreće kombinacija regulatornih propisa, poboljšanja ekonomije, tehnološkog napretka i potražnje kupaca za zelenijim lancima snabdevanja. EU je nametnula agresivne ciljeve smanjenja CO₂ za nove kamione: 45% do 2030. godine, 65% do 2035. godine i 90% do 2040. godine. Velika Britanija se slično obavezala da će postepeno ukinuti prodaju novih kamiona ispod 26 tona do 2035. godine i svih teških kamiona bez nulte emisije do 2040. godine. U međuvremenu, proizvođači reaguju. Svi glavni evropski proizvođači kamiona, uključujući Daimler, Volvo, Scaniu, MAN, DAF i Iveco, lansirali su ili najavili modele s nultom emisijom, a mnogi obećavaju da će više od 50% njihove prodaje biti ZEV do početka 2030. godine.
Ekonomski gledano, kamioni s nultom emisijom postaju sve konkurentniji, posebno u segmentima gradske dostave. Nedavna istraživanja pokazuju da više od 70% slučajeva gradske dostave već ostvaruje niže ukupne troškove vlasništva od dizelaša, zahvaljujući smanjenim troškovima goriva i održavanja.
Međutim, značajne prepreke i dalje postoje. Kamioni na baterije i električni pogon trenutno koštaju oko dvostruko više u početnom stanju od ekvivalentnih dizel modela, uglavnom zbog visoke cene baterija. Infrastruktura za punjenje je još jedna velika prepreka. Od 2024. godine, Velika Britanija je imala samo jednu javnu stanicu za punjenje namenjenu teškim kamionima, a Evropa u celini ima vrlo malo punjača velike snage kompatibilnih s kamionima. Uredba EU o infrastrukturi za alternativna goriva (AFIR) ima za cilj da reši ovaj problem tako što će do 2025. godine obavezno postaviti punjač velike snage na najmanje svakih 60 km duž glavnih koridora, a do 2030. godine stanice za punjenje vodonikom na svakih 150 km. Sama tehnologija se, takođe, razvija. Današnji kamioni na baterije i električni pogon nude domet između 200 i 500 km s jednim punjenjem, što je dovoljno za većinu urbanih i regionalnih operacija, ali nije dovoljno za potrebe dugih relacija. Električni kamioni na vodonikove gorivne ćelije (FCET), koji nude potencijalni domet veći od 800 kilometara i vreme punjenja gorivom od 15 minuta, razvijaju se za savladavanje najtežih i najdužih ruta, iako su još uvek u ranim fazama testiranja i zavise od izgradnje zelene vodonične infrastrukture.
Kamioni koji dominiraju u dugolinijskom i teškom regionalnom transportu obično prelaze 500 do 700 kilometara dnevno i mogu dostići bruto težinu vozila od 40 tona. Oslanjaju se na velike dizelske rezervoare, često 800 litara, koji omogućavaju domet od preko 2.000 kilometara. Baterije ili vodonični ekvivalenti moraju zadovoljiti ove zahtjevne operativne potrebe kako bi efikasno konkurirali.
Gledajući unapred, ciljevi EU impliciraju da će ZEV vozila činiti 35-50% prodaje novih kamiona do 2030. godine, porasti na 70-80% do 2035. godine, a gotovo sva do 2040. godine. Projekcije sugeriraju da bi EU mogla imati 200.000-300.000 kamiona s nultom emisijom na cestama do 2030. godine, s optimističnim scenarijima koji dosežu i do 700.000. Do 2035. godine, ZEV vozila bi mogla činiti 10 do 15% ukupnog voznog parka. Očekuje se da će segmenti gradske i regionalne dostave biti uglavnom elektrifikovani do sredine 2030-ih, dok će rešenja za prevoz na duge relacije sve više imati koristi od napretka u baterijama. EU, takođe, podstiče tranziciju merama kao što su do 50% niže putarine za ZEV vozila i značajno finansiranje razvoja infrastrukture putem Instrumenta za povezivanje Evrope i nacionalnih programa u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji. U Velikoj Britaniji slične ambicije pokreću transformaciju. Vlada ima za cilj da do 2030. godine oko 50% prodaje novih kamiona bude s nultom emisijom, što je ekvivalentno oko 20.000 ZEV vozila godišnje na tržištu od 40.000 do 50.000 kamiona. Ovo bi povećalo kumulativnu flotu ZEV vozila u Velikoj Britaniji na 40.000 do 50.000 kamiona do 2030. godine. Očekuje se da će do 2035. godine gotovo sva nova prodaja biti s nultom emisijom, a do 2040. godine dizel kamioni će biti efektivno postepeno ukinuti. Velika Britanija je izdvojila 200 miliona funti za probna ispitivanja i infrastrukturu i planira da uspostavi mrežu stanica za punjenje kamiona megavatne snage do 2030. godine.
Ova tranzicija obećava ne samo ekološke koristi, već i ekonomske i društvene koristi - niže operativne troškove za prevoznike, poboljšani kvalitet vazduha u urbanim područjima i priliku za Evropu da predvodi put u čistim tehnologijama teretnog prevoza. I EU i Velika Britanija prepoznaju da će postizanje njihovih ambicioznih ciljeva zahtevati koordinisano delovanje: snažne politike za podsticanje investicija, podsticaje za pomoć voznim parkovima u usvajanju novih tehnologija i značajna ulaganja u infrastrukturu.
Očekuje se da će kamioni s nultom emisijom biti uobičajena pojava u evropskim gradovima i regionalnim rutama do 2030. godine, a usvajanje u transportu na duge relacije će se ubrzati kako tehnologije budu sazrevale. Do 2035. godine, većina prodatih novih kamiona biće na električni ili vodonični pogon, a do 2040. godine dizel kamioni će uglavnom biti prepušteni istoriji. Sedeća decenija, stoga, predstavlja dramatičnu prekretnicu jer se evropski sektor teških kamiona ubrzava od svoje prošlosti u kojoj je dominirao dizel prema održivoj budućnosti s nultom emisijom.
