Zašto su neki ex-YU brendovi ostali u prošlosti, a neki se i danas prodaju širom sveta?
Brendovi koji su uspeli da opstanu i prošire se i van regije su bili izgradjeni, imali su kvalitetne proizvode, snažan brand equity, USP i dobar menadžment. I zbog toga su postali klasici bez kojih je teško zamisliti odlazak u kupovinu. Oni su bili prvi (nije bilo ni blizu ovoliko izbora koji imamo danas) i oblikovali su kategorije generacijama potrošača. Nekima dosta pomaže i činjenica da je dijaspora bivše Jugoslavije brojna, rasuta po celom svetu i čini se, prilično nostalgična. Međutim, iako potrošači iskazuju nostalgiju i nežne emocije vezane za ex-Yu brendove, to nije dovoljan uslov za rast pa i opstajanje brenda. Neki brendovi su ostali u prošlosti jer nisu imali snage i viziju da se menjaju i da evoluiraju kroz vreme, ali sigurno su i bitan faktor u tome što su neki nekada kultni brendovi zanemareni i upropašćeni – veoma težak period koji smo mi kao društvo prošli.
Da li nostalgija danas može da proda brend? Koja je tržišna vrednost nostalgije?
Odgovor na ovo pitanje ću krenuti citatom Une Kostandinović (blog Pola kile digitala – Nostalgija Marketing):
Nostalgija je uteha. Vraća nas u naizgled lepša i bezbrižnija vremena i daje nam oslonac i sigurnost kad se osećamo kao da nemamo kontrolu nad sopstvenim životom. Ovo osećanje se značajno pojačalo u doba krize izazvane pandemijom i nekoliko globalnih kompanija je ovu činjenicu prepoznalo i iskoristilo (Burger King, Lego, Nike...). Munchmallow je takođe medju njima, jer je ove godine obeležio 40 godina postojanja i potrudili smo se da uradimo nešto autentično i lepo za brend i za njegove fanove. Kroz saradnju sa DechkoTzar brendom (Braća Burazeri) smo napravili retro kampanju koja je između ostalog sadržala i VHS limited edition proizvod, retro merch 80’s (majice, šolje, čarape, peškire za more), TV spot koji izgleda kao da je iz bloka reklama iz osamdesetih i flopi disk gerilu. Nostalgija ima smisla za tržišnu vrednost ukoliko se koristi planski, povezujući istovremeno na pravi, autentičan način stvarni identitet vašeg brenda, puls sadašnjeg trenutka i onog za čim ljudi žude u datom momentu sa „emocijama iz prošlosti“ na koje vaš brend ima adekvatan odgovor i asocijaciju u svesti potrošača.
Da li bi neki ex-YU brendovi poput Jaffe doživeli uspeh da su nastali danas? Zašto?
Moram priznati da mi je jako teško da to zamislim, s obzirom da sam rastao uz Jaffu i Munch koji su obeležili moje detinjstvo. Vreme u kojem danas živimo nije uporedivo sa sedamdesetim (i osamdesetim) godinama, i sigurno je tada bilo lakše izboriti se za mesto u korpama i srcima ljudi (u poređenju sa globalnom konkurencijom koju imamo danas), i velika je privilegija i pozitivan faktor kada imate kategoriju koju oblikujete i kada ste lider i reper za sve buduće konkurente.
Sigurno bi bilo mnogo teže napraviti uspeh u sadašnjem vremenu (da se kreće od nule), jer ta ljudbav i pozicija koja je građena četiri i po decenije (awareness, emocije, poverenje...) ne može u stvari ni sa čim da se poredi i to ništa ne može da zameni.
