Autor: Kristina Konstandače, Direktorka odeljenja za prihode kompanije Rakuten Viber
U tom smislu, dva pitanja se nameću kao glavna: „Mogu li kompanije da veruju aplikacijama za razmenu poruka kao sigurnom sredstvu za slanje osetljivih informacija?“ i „Koje tačno korake aplikacije za razmenu poruka preduzimaju kako bi se postarali da su poruke brendova bezbedne?“
Poruke vode ka budućnosti: ulazak u novu eru komunikacije s klijentima
Kad god se pojavi nova tehnologija – ili se postojeća koristi na nov i inovativan način – momentalno se pojavi strah od zloupotrebe i „curenja“ ličnih podataka korisnika. Kako bismo taj strah odagnali, korisno bi bilo poslužiti se primerom toga kako je tehnologija uvela revoluciju u bankarskom sektoru poslednjih godina, i kako je neumoljivo poboljšala vezu između banke i klijenta.
Nekada je bilo koja radnja u banci koja se ticala osetljivih finansijskih ili ličnih podataka podrazumevala dug i iznurujući proces. Klijenti bi morali da skupe razna dokumenta koja potvrđuju njihov identitet, da pođu do lokalne ekspoziture i provedu sate čekajući u redu. Mobilna tehnologija drastično je unapredila taj proces. Sve što je sada potrebno jeste da imate telefon kako biste otvorili ili zatvorili račun, slali novac, menjali uplate i radili bilo šta s bankom. I biznisima i potrošačima ta promena je dobrodošla. Sada je uzimamo zdravo za gotovo, ali kada se ta usluga tek pojavila, mnogi su sumnjičavo gledali na mobilno bankarstvo - smatrajući ga nebezbednim. Isto to važi danas za aplikacije za razmenu poruka. Baš kao i za mobilno bankarstvo, aplikacije poput Vibera, Whatsappa i Facebook Messengera pružaju potpuno novi način komunikacije brendova s kupcima.
Ako tražite najveću moguću bezbednost od aplikacije za razmenu poruka, potrebna vam je ona koja će ispunjavati određene bezbednosne uslove.
1. Potpuna enkripcija sa-kraja-na-kraj
Raspolaganje potpunom enkripcijom predstavlja zlatno pravilo kad je reč o bezbednosti. To znači da su poruke šifrovane (tj. iskombinovane u nerazumljiv kod koji hakeri ne moju da dešifruju) u uređaju pošiljaoca pre nego što se proslede. Zatim, poruke se vrate u tekstualnu formu koja se može čitati tek kada stignu u uređaj primaoca. Na taj način, čak i ako hakeri presretnu poruku - neće moći da je pročitaju.
Potpuna enkripcija komunikacije primarno se odnosi na privatne četove među korisnicima. Za biznise koji žele da šalju poruke kupcima, najbliža stvar tome jeste šifrovanje u tranzitu.
2. Šifrovanje u tranzitu
Šifrovanje u tranzitu koristi se kada poruke ne šalje pojedinac, već se one šalje putem platforme brenda preko API (interfejs) protokola. Čim se poruka pošalje (odnosno biva „u tranzitu“) ona će biti šifrovana, i postaće dešifrovana tek kada dođe do bek-end sistema aplikacije za razmenu poruka. U bek-endu se poruka ponovo šifruje pre nego što se pošalje korisniku ili servisu.
Šifrovanje u tranzitu pruža izuzetno visok nivo zaštite brendovima koji mogu da budu mirni znajući da su njihove poruke bezbedne od napada hakera.
3. Poruke se ne skladište na serverima
Poruke mogu da budu neuporedivo sigurnije u odnosu na mejl, zato što se poruke ne skladištena serverima provajdera aplikacija za razmenu poruka. Kao primer - u slučaju programa za mejlove, oni bivaju čuvani na serverima provajdera. Zato postoji rizik da vaš mejl-provajder dozvoli drugim kompanijama da čitaju vaše mejlove kako bi optimizirali plasman ciljanih oglasa. Aplikacija za razmenu poruka vredna poverenja ne sme da uključuje takvu zloupotrebu privatnosti.
4. HTTPS
Pitate se kako da odlučite koja je najsigurnija aplikacija za razmenu poruka? Ona jednostavno mora da ima HTTPS, što je na engleskom skraćeno od Hyper Text Transfer Protocol Secure. To u praksi znači sigurnu vezu između protokola partnera i sistema koji koristi aplikacija za razmenu poruka, i predstavlja još jedan nivo sigurnosti koji će zaštiti svaku poruku koju brend šalje svojim mušterijama.
5. “Bela IP Lista” partnera
Kvalitetna aplikacija za razmenu poruka treba da poseduje i način provere stizanja poslovnih poruka do željeno primaoca, kao i pružanje garancije da one bivaju slane s pravog izvora - a ne od prevaranata koji se pretvaraju da su dati brend ili kompanija. To se radi tako što se koristi tzv. IP whitelist ograničenja.
U praksi to znači da provajder aplikacije za razmenu poruka prihvata jedino poruke od eksternih partnera sa definisanom aj-pi (IP, internet protocol) adresom. Te IP adrese su ispitane i prihvaćene, proverene i postavljene na sistem provajdera aplikacije za razmenu poruka. Na taj način, ako poruka deluje kao da je od partnerskog brenda a zapravo je poslata s druge IP adrese, provajder će je odbiti i neće poslati poruku korisnicima.
Sad kad znate koje sigurnosne mere aplikacija za razmenu poruka treba da vam pruži, morate porazmisliti o svojim poslovnim prioritetima, i kako ćete poruke iskoristiti za ostvarenje svojih poslovnih ciljeva.
Autor: Kristina Konstandače
Poruka koja provereno stiže: kako su aplikacije za razmenu poruka daleko prevazišle marketing putem mejla
Za brojne kompanije i usluge – a naročito banke i druge finansijske institucije – bezbednost i vreme koje je potrebno da se poruka dostavi najvažniji su faktori pri odabiru komunikacije s klijentima. Oni žele da dostave poruku na najbezbedniji i za klijente najzgodniji način, ali i na način koji je najisplativiji.
Sa svih tih aspektata, aplikacije za razmenu poruka su besprekorne. Putem njih, slanje poruka može da bude jeftinije i od tradicionalnih SMS poruka, a poruke u aplikacijama za njihovu razmenu mnogo se češće otvaraju nego mejlovi. Prema nedavnim istraživanjima, takve poruke se pročitajuu 75 posto slučajeva, što je preko 45 puta više nego što se pročitaju mejlovi i skoro tri puta više od čitanja “push” notifikacija. Takođe, u aplikacijama za razmenu poruka moguće je koristiti više karaktera (slova) nego kod SMS poruke – u nekim slučajevima i do 1.000, u poređenju sa samo 160 dozvoljenih SMS-om.
Uprkos tome što su aplikacije za razmenu poruka izvrstan izbor za komunikaciju s klijentima, oni su možda još uvek oprezni kad je reč o tome da poruke vašeg brenda dobijaju na taj način. Hajde da prođemo kroz neke njihove brige i da vidimo kako možete da ih rešite.
Mušterija na prvom mestu: odgnajte njihove strahove, komunicirajte više
Bezbednost poruka predstavlja ono što tišti najveći broj mušterija. Dokle god odaberete aplikaciju za razmenu poruka sa gorenavedenim odlikama, i te odlike jasno predstavite i približite potrošačima, to će eliminisati njihovu zabrinutost.
Druga velika briga korisnika odnosi se na to da li je entitet s kojim komuniciraju zapravo taj brend, a ne neko ko se samo tako predstavlja? Neke aplikacije za razmenu poruka imaju nekoliko mera kojima se to može utvrditi:na primer, pošiljalac poruke prikazaće se imenom kompanije, ne samo telefonskim brojem. Takođe, pošiljalac će imati i ceo sopstveni profil prepun informacija o kompaniji, kao što su zvanični logo, adresa, kao i broj telefona ukoliko korisnik želi da ih pozove. Uz to, plavi znak štrikliranja uz njihov naziv pokazuje da je brend verifikovan od strane aplikacije za razmenu poruka kao zvanični partnerski brend.
Konačno, korisnici ne moraju da brinu o tome hoće li poruke biti poverljive kad im stignu na uređaj. To je zato što se u najbezbednijim aplikacijama za razmenu poruka ne prikazuje sadržaj poruke kad je ekran zaključan – umesto toga, sve što korisnik vidi u tom trenutku jeste „jedna nova poruka“. Kako bi poruku pročitao, korisnik prvo mora da otključa telefon, a potom i da uđe u aplikaciju za razmenu poruka.
Suština je u tome da se korisnicima usadi poverenje da koriste poruke na takav način. Jednom kad se to dogodi, sigurni smo da će prihvatiti poruke kao sredstvo komunikacije s brendovima, sredstvo koje je brzo, bezbedno i komforno za obe strane.
Foto: Rakuten Viber
