Proizvod kompanije Eat Just (Alameda, Kalifornija) sadrži samo 3% kultivisanih pilećih ćelija u kombinaciji sa sastojcima biljnog porekla, ali je bitan događaj za industriju kultivisanog mesa.
Svetska potrošnja mesa u 2022. iznosila je oko 82 milijarde pilića, pataka, svinja, ovaca, koza, ćurki i goveda. Proizvodnja konvencionalnog mesa je glavni faktor koji doprinosi emisiji gasova staklene bašte, krčenju šuma, zagađenju vode i narušavanju dobrobit životinja.
Kultivisano meso, proizvedeno od životinjskih ćelija u bioreaktorima, nudi obećavajuću alternativu. Njegov potencijal da smanji uticaj na životnu sredinu je značajan, sa studijama koje ukazuju na znatno niže emisije ugljenika u poređenju sa tradicionalnim mesom.
Intenzivni uzgoj životinja neodrživ je u svetu koji se suočava sa populacijom od 10 milijardi i povećanjem potražnje za mesom od 73% do 2050. Pre svega, deluje nemoguće da se obezbedi dovoljna površina zemljišta za uzgoj potrebnog broja životinja, jer je danas za ovu vrstu proizvodnje zauzeto 36% Zemljine površine, pogodne za život. Stočarstvo zajedno sa prerađivačkom industrijom hrane poreklom od životinja danas doprinosi sa oko 57% emisija gasova staklene bašte .
Međutim, ostaju izazovi u povećanju proizvodnje, smanjenju troškova i postizanju senzornih kvaliteta konvencionalnog mesa. Podrška vlade je ključna za ubrzanje istraživanja i razvoja, obezbeđivanje održivih praksi i promovisanje prihvatanja potrošača i tradicionalnih navika u ishrani. Ulaganjem u ovu tehnologiju i stvaranjem podsticajnog regulatornog okruženja, vlade mogu da doprinesu održivijem sistemu ishrane i rešavanju globalnih izazova bezbednosti hrane.
Izvor: Agrosmart/Naučni institut za veterinarstvo Novi Sad