Od januara ponovo ograničene trgovačke marže u Crnoj Gori

Početkom godine litar dizela koštao je 1,27 evra, lož-ulje 1,21 evro, dok je za benzin eurosuper 95 trebalo izdvojiti 1,35 evra, a za eurosuper 98 1,39 evra. Situacija na tržištu naftnih derivata značajno je poremećena nakon vojne operacije Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana krajem februara. Tako je prema poslednjem Vladinom obračunu od 9. novembra cena dizela 1,95 evra, lož-ulja 1,90 evra, dok benzin košta 1,69, odnosno 1,73 evra. Vlada je na stvarnu cenu dizela primenila umanjeni iznos akciza na gasna ulja od deset odsto.

Iz resora ekonomskog razvoja naveli su da su cene hrane i bezalkoholnih pića tokom cele godine rasle umereno, od 0,3 do 1,3 odsto mesečno, ali da su u odnosu na kraj prošle godine i dalje više za šest odsto, pa se rast troškova postepeno i na njih odražava.

Ministarstvo očekuje da će pritisci na cene hrane u narednom periodu biti prisutni, pre svega zbog viših troškova transporta i energije. Da bi zaštitilo životni standard građana, Ministarstvo ekonomskog razvoja će od 1. januara 2027. godine ograničiti trgovačke marže na osnovne životne namirnice i druge neophodne proizvode za svakodnevnu potrošnju. Spisak proizvoda i visina dozvoljenih marži biće blagovremeno predstavljeni. Ministarstvo će pratiti i efekte primene programa „Euro model“, kako povećanje zarada ne bi bilo poništeno neopravdanim rastom cena, saopštili su iz resora kojim rukovodi Nik Đeljošaj.

Podsetimo, vlada Milojka Spajića od marta 2024. godine, uz prekide, sprovodi akciju „Limitirane cene“, kroz koju su marže u trgovinama ograničene u dogovoru sa trgovcima.

Iz Ministarstva su naglasili da su, prema podacima Monstata, cene goriva u septembru ove godine bile 32,8 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, dok su hrana i bezalkoholna pića poskupeli za 2,6 odsto. Pojasnili su da su cene goriva rasle u talasima, devet odsto u martu, 12 odsto u aprilu i 10,2 odsto u avgustu.

Objasnili su da razlike u stepenu rasta cena goriva i hrane postoje zato što je gorivo samo jedan od elemenata u ceni prehrambenih proizvoda, te da na njih u velikoj meri utiču i nabavka, troškovi rada, energije, pakovanja i skladištenja, zbog čega značajan rast cena goriva dovodi do znatno manjeg procentualnog rasta cena hrane.

Pored toga, kretanje cena unutar grupe hrane nije ujednačeno. Na godišnjem nivou meso i mesne prerađevine poskupeli su 4,7%, a povrće 5,7%, dok su voće i orašasti plodovi pojeftinili 6,5%, a šećer, slatkiši i deserti 3,7%, što ublažava ukupnu stopu rasta. Vlada od marta 2026. godine privremeno umanjuje akcize na gorivo, čime je ublažen rast cena goriva, a posebno dizela, koji je ključan za transport robe. Osim toga, ugovori između dobavljača i trgovaca po pravilu se zaključuju na duži period, a trgovci raspolažu i zalihama nabavljenim po ranijim cenama, pa se promene troškova ne prenose odmah na maloprodajne cene. Prostor za prenošenje većih troškova na krajnje cene dodatno je ograničen konkurencijom među trgovcima, kupovnom moći stanovništva i konkurencijom tržišta u regionu, naveli su iz Ministarstva.

Iz ovog resora poručuju da se rast troškova transporta prenosi na cene hrane postepeno, sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, odnosno kako se obnavljaju zalihe i ugovori sa dobavljačima, te da je taj efekat već delimično vidljiv.

Naglasili su da su cene hrane i bezalkoholnih pića u septembru, u odnosu na avgust, porasle za 0,6 odsto, a cene povrća za 5,4 odsto, te da će intenzitet daljeg rasta zavisiti od kretanja cena nafte na svetskom tržištu. Istakli su da su te cene pod snažnim uticajem geopolitičkih okolnosti, zbog čega nije moguće precizno predvideti njihov dalji razvoj.

Upitani da li je do sada bilo žalbi privrede na nivo cena goriva, iz Ministarstva su odgovorili da nije bilo primedbi, ali da privrednici ukazuju na ukupan rast troškova poslovanja.