RTS: Čak 70 odsto belog luka iz uvoza

Slobodan Vlajić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže za RTS da su za veće učešće na tržištu, ali i za veću zaradu ključni kvalitetan sadni materijal, udruživanje proizvođača i unapred obezbeđen plasman.

Proizvodnja belog luka u Srbiji može da donese ozbiljan profit, ali je za veću isplativost neophodno povećati površine i prinose, kao i obezbediti zajednički nastup proizvođača na tržištu, objašnjava Vlajić.

Pravi prinos koji se ostvaruje na proizvodnim površinama je negde između sedam, osam, devet, pa čak i deset tona po hektaru kod dobrih poljoprivrednih proizvođača, ističe Vlajić.

Kao jedan od najvećih problema izdvaja nedostatak radne snage, zbog čega su površine pod belim lukom poslednjih godina smanjene na između 1.200 i 1.300 hektara, dok sadni materijal čini oko 51 odsto ukupnih troškova proizvodnje.

Ono što je jako bitno jeste da se na samom početku koristi sertifikovani sadni materijal koji je bez prisustva patogena i koji je sortno čist, jer to je zapravo preduslov za dobru i uspešnu proizvodnju, naglašava Vlajić.

Govoreći o isplativosti proizvodnje belog luka, Vlajić ističe da zarada zavisi od prinosa, tržišne cene i troškova proizvodnje, zbog čega nije moguće unapred odrediti koliku dobit proizvođač može da ostvari po hektaru.

Pojedinih godina beli luk se prodaje za 0,8–0,9 evra, sada trenutno 2,2–2,3 evra. To je, da kažemo, velika razlika, objašnjava Vlajić.

Domaći beli luk, prema njegovim rečima, prednost u odnosu na uvozni iz Kine i Španije ima pre svega u kvalitetu i poreklu.

Naš beli luk sadrži 37–38, u pojedinim godinama 39–40 odsto suve materije, navodi Vlajić i dodaje da je posebno cenjen u prerađivačkoj industriji.

Prema njegovim rečima, farmaceutska industrija takođe je zainteresovana za beli luk, koji se koristi u proizvodnji kozmetičkih preparata i suplemenata, ali je za saradnju sa većim kupcima neophodno obezbediti dovoljne količine i kontinuitet isporuke.

Ističe da su za vađenje, sortiranje i sušenje belog luka i dalje potrebni dodatni radnici, ali da porodična gazdinstva i upotreba mehanizacije mogu da smanje troškove.

Malim proizvođačima savetuje da pre ulaganja obezbede kupce i razmotre udruživanje, jer veće količine omogućavaju lakši ulazak u trgovinske lance.

Prvo zapravo treba da se obezbedi plasman tog proizvoda. To je najbitnije, poručuje Vlajić.

Kao najveću prepreku za saradnju sa trgovinskim lancima i prerađivačkom industrijom izdvaja nedovoljne količine i nemogućnost obezbeđivanja kontinuiranih isporuka.

Ako hoćete da u neki trgovinski lanac uđete, morate imati količinu da biste obezbedili kontinuitet, naglašava Vlajić.

Proizvođačima savetuje i da unapred obezbede plasman i pre početka proizvodnje provere pogodnost zemljišta, jer je, kako ističe, siguran otkup jedan od najvažnijih preduslova za ostvarivanje dobiti.