Summi1
Summit2

Dragan Jovanović, direktor, Fortuna market: Potrošači su verni svim vrednostima koje Fortuna neguje

Intervju

30.08.2021

Razgovarala: Ana Filipović

Kompaniju Fortuna market osnovao sam davne 1991. godine. Sve je počelo u jednom malom lokalu u glavnoj ulici, a u ovoj godini obeležavamo jubilej – 30 godina poslovanja, započinje naš razgovor Dragan Jovanović, direktor ovog maloprodajnog lanca iz Aranđelovca.

Pre nego što je osnovao svoju firmu, naš sagovornik je radio u maloj gvožđari koja je pripadala tadašnjem Kolektivu. Tu je, kako kaže, stekao prave radne navike kao i veliku ljubav prema trgovini.

Po struci sam, takođe, trgovac, tako da bih rekao da sam tako mlad napravio pravi izbor, ističe Jovanović.

Kakve ste ambicije imali kada ste osnovali kompaniju? Da li ste ih ispunili, ili možda čak i prevazišli?

Smatram da uvek možemo bolje i više, zato se verovatno i usavršavamo iz dana u dan. Rekao bih da sam svoje početne ambicije odavno prevazišao, ali ambicije mene kao zrelog čoveka, i dalje ispunjavam.

Kako biste nekome, ko nije čuo za vas, ukratko opisali Fortuna market? Šta je to po čemu ste prepoznatljivi?

Najprepoznatljiviji smo, sigurno, po kvalitetu naše usluge i vrlo širokom asortimanu. Veliki broj zaposlenih, koji se nalaze na svakom odeljenju u svakom marketu, trudi se da svi rafovi budu uvek puni robom, da uvek osluškuju potrebe potrošača i da im svakodnevno budu na usluzi. Upravo ovom angažovanošću uspevamo da našim potrošačima ponudimo širok asortiman i spremni smo da ga uvek dopunimo, u skladu sa njihovim potrebama.

Sedište kompanije i najveći broj objekata (sedam od osam) je u Aranđelovcu, ali prošle godine ste najavili planove za dalje širenje mreže i otvaranje objekta u Topoli. Recite nam nešto više o tim planovima i o samom objektu koji će biti izgrađen.

To je investiciono ulaganje u izgradnju i opremanje supermarketa Fortuna Topola, bruto površine oko 2.000m² (P+1) (od čega prodajne površine samog marketa oko 1.000m² + 500m² dodatnih sadržaja, kao i magcinski prostor površine 500m²), sa ukupno oko 50 zaposlenih, koji će svojim kapacitetima biti spremni da opsluže potencijalne potrošače sa područja opštine Topola i okoline. Sam objekat biće koncipiran tako da će, pored svoje osnovne delatnosti (supermarket), svim zainteresovanim potrošačima pružati mogućnost da uživaju u dodatnim sadržajima, kao što su: caffe restoran sa modernom kuhinjom, igraonica za najmlađe sugrađane i moderno opremeljena teretana. Reč je konceptu objekta koji je već prepoznatljiv pod brendom Fortuna market, i koji je na području Aranđelovca igzradio jedinstven imidž i zadovoljstvo korisnika. Građani Topole, i njene okoline su, inače, naši verni potrošači i ovo je jedan od načina da im omogućimo da naše sadržaje koriste u svom mestu.

Koji su sve formati zastupljeni u vašoj maloprodajnoj mreži, kojih površina i koji tip preovlađuje? Koliko vaša mreža ukupno ima kvadrata? U kom rasponu se kreće asortiman, i šta u njemu preovlađuje?

U okviru prodajne mreže, zastupljeno je osam maloprodajnih objekata svih formata, od Fortuna centra koji je naš najveći market sa oko 2.000m² prodajne površine, pa do marketa veličine do 200m². Potrošačima je, kroz prijatan ambijent i visok nivo usluge, dostupno i više od 22.000 artikala. U širokoj ponudi je zastupljena sva roba koja može u potpunosti da isprati sve potrebe jedne savremene porodice. Pored svih najpoznatijih brendova, kako uvoznih, tako i domaćih, značajno mesto poklanjamo i malim lokalnim proizvodnjama, dajući na taj način doprinos razvoju i jačanju privrede na lokalnom nivou.

Kakav odnos imate sa potrošačima? Na koje sve načine zadovoljavate njihove stalno rastuće i promenjive potrebe?

Od prvog otvorenog maloprodajnog objekta vodili smo se činjenicom da je potrošač na prvom mestu, a samim tim i njegove potrebe, želje, primedbe i sugestije. Mi smo, upravo, i prepoznatljivi po spremnosti da se prilagodimo potrebama naših potrošača. Kroz stalno praćenje svih novina na tržištu, trajno niskim cenama, akcijskim aktivnostima i stalnim unapređenjem nivoa usluge, trudimo se da opravdamo ukazano poverenje.

A, kako se odnosite prema radnicima? Zadovoljni radnici utiču na kvalitet usluge, a to može da bude ono što razlikuje jedan trgovinski lanac od konkurencije. Da li biste mogli da kažete da su vaši zaposleni zadovoljni i zbog čega to tvrdite?

Na ovo pitanje, najbolji odgovor bi dali naši zaposleni. Trenutno ih imamo oko 500. Od osnivanja, najviše pažnje se posvećuje obuci zaposlenih. I to, pre svega, u cilju pružanja maksimalne usluge potrošačima a, naravno, i u cilju zadovoljstva samih zaposlenih. Svim radnicima su omogućeni maksimalni uslovi za rad, zarade se isplaćuju bez kašnjenja, postoje fondovi solidarnosti, zaposleni imaju interne kartice, koje im omogućavaju kupovina na rate. Postoje jubilarne nagrade za sve zaposlene koji su višegodišnje radno iskustvo sticali u našoj firmi.

-

Šta vam je pokazala prethodna godina, odnosno iskustvo iz pandemije. Da li je način na koji radite, tj vaša poslovna politika, ispravan i da li su vam potrošači ostali verni?

Možemo da kažemo da je prethodna godina upravo to i pokazala, potrošači su ostali verni svim vrednostima koje Fortuna neguje dugi niz godina. I kada su bila vanredna stanja, i kada smo radili skraćeno, veličina potrošačke korpe se nije smanjivala. U tom periodu, naši zaposleni su, svakako, bili izloženi intenzivnijem radu jer je radno vreme objekata bilo kraće, ali smo odličnom organizacijom, pre svega, poštovanjem mera zaštite i odličnom snabdevenošću robom, omogućili da se i zaposleni i potrošači osećaju sigurno i bezbedno. Takođe, važno je napomenuti da naša delatnost, na sreću, nije imala nikakvih većih posledica uzrokovanih pandemijom.

Način poslovanja, koji je prilično fleksibilan, omogućio nam je da, u periodu pandemije, nesmetano funkcionišemo i odgovorimo na sve izazove, koji su nam se u pojedinim trenucima činili i nemogućim. Potrošači su sve napore, u tom periodu, itekako cenili i prepoznali iskren trud i rad svih zaposlenih.

Kakve ste promene u kupovnim navikama vaših potrošača uočili u prethodnih godinu i po dana i na koje ste im se sve načine prilagodili?

Prethodna godina je bila veliki izazov u poslovanju svih nas, a opet je svima bila želja da se to ne oseti i da potrebe kupaca budu zadovoljene. U prvim momentima, u izvesnoj dozi straha, želja potrošača je bila da se obezbede osnovnim namirnicama, kojih je u našim objektima bilo dovoljno i nije bilo potrebe za masovnijim kupovinama. Kako je vreme odmicalo, situacija se menjala i strah i panika su nestajali, a kupovine su se svele na realnije potrebe. Kako bi i sami uticali na svest potrošača, da se osećaju bezbednije i sigurnije, dve nedelje nakon početka pandemije uveli smo dostavu robe na kućnu adresu za sve naše kupce. To i dalje postoji kao opcija, ali imajući u vidu da je to način kupovine koji ima najveći odziv u velikim sredinama, potrošači kod nas to koriste u mnogo manjem obimu nego za vreme pandemije. Kada je reč o potrebama naših potrošača, uskoro će imati mogućnost da koriste tzv. samouslužne kase, ukupno četiri. To će im omogućiti da na još bezbedniji način, bez kontakta sa kasirima, obave svoje kupovine i ta naj način možda i uštede vreme.

Kompanija Lidl je svojim ulaskom napravila određenu „pometnju“ na tržištu i uzela deo kolača postojećim trgovcima. U Aranđelovcu još uvek ne posluje ovaj savremeni diskont, ali kako gledate na eventualni njegov dolazak i da li se za to spremate? Takođe, prošle godine ja na tržište ušao i ruski diskonter Mere. Šta mislite o njihovom načinu poslovanja i da li ih vidite kao pretnju?

Lidl i Mere su značajni trgovinski lanci i “veliki igrači“. Očigledno je da su njihove strategije da se prvo pozicioniraju u velikim gradovima, sada je samo pitanje u kojim formatima će se pojavljivati u manjim sredinama, kao što je naša. Mi smo firma koja je već 30 godina pozicionirana na području Aranđelovca i bliže okoline, i za tih 30 godina svakodnevno se susrećemo sa konkurencijom. Smatramo da je zdrava konkurencija uvek dobrodošla i da deluje stimulativno.

Kako ste završili prethodnu godinu i kakva su očekivanja za ovu?

Fortuna market je kompanija koja je, do sada, svake godine imala tzv. organski rast. Treba napomenuti da pod istim matičnim brojem posluje osam maloprodajnih objekata, šest kafe- restorana, dva grilla, veleprodaja, šest menjačnica i prozvodnja jabuka na oko 30ha. Konkretno, u prošloj godini prihodi u maloprodaji su zadržali trend rasta od 7%, koji smo beležili i prethodnih godina. Planovi i očekivanja su da i ovu godinu završimo u istom trendu.

Kako je došlo do toga da širite poslovanje i u druge delatnosti?

Naša kompanija se poslednjih godina dosta širila u svim segmentima. Pored segmenta maloprodaje, bavimo se u jednom manjem obimu i veleprodajom. Pre svega, pojavila se ideja o velikoj perspektivi i ulaganju u domaću proizvodnju. Pre pet godina kupili smo 30h zemljišta i započeli proizvodnju jabuka. Te proizvode plasiramo u našim objektima, a veći deo izvozimo u veliki broj zemalja.

Početkom godine, prodata je aranđelovačka vinarija Tarpoš, čije vino imate u ponudi. A, prema našim informacijama, kupili ste i restoran u okviru vinarije, koji je nedavno pušten u rad. Kako je do toga došlo, i kakvi su vam planovi za ovaj biznis?

Tako je, u pitanju je akvizicija iza koje stoje dve velike i uspešne kompanije, Fortuna market i Šumadija granit. Zajedničkim ulaganjem u potpunosti smo renovirali i savremeno opremili restoran koji je ponovo pušten u rad u julu. Tarpoš je oduvek bio mesto za uživanje velikog broja ljudi koji posećuju Aranđelovac, ali i samih Aranđelovčana. Smatram da ćemo obnovljenim enterijerom i baštom, kao i odličnom gastronomskom ponudom, udovoljiti potrebama svih gostiju. Sledeći izazov biće održavanje i podizanje kvaliteta vina koja proizvodimo, kao i širenje naše prodajne mreže, kako bi vino bilo dostupno svim ljubiteljima naših vina.

Da li postoji još neka delatnost koja vam je interesantna i u koju biste u skorije vreme mogli da uđete?

Trenutno, nemamo u planu ni jednu delatnost. To ne znači da, ukoliko, postoji biznis ili delatnost za koju smatramo da ima potencijal, i za koju analizom dođemo do zaključka da može da doprinese našem daljem razvoju i rastu, neće postojati želja da se toga prihvatimo.

Jedno od gotovo stalno prisutnih pitanja u trgovini je rad maloprodajnih objekata nedeljom i praznicima. Kakav je vaš stav po ovom pitanju, da li smatrate da bi trebalo da se uvedene takav zakon koji bi omogućio trgovcima da praznicima ili, makar samo nedeljom, ne rade?

Svakako sam neko ko potpuno podržava inicijativu ukidanja rada nedeljom. Kao vlasnik kompanije, koja zapošljava oko 500 radnika, ukoliko dođe do potpisivanja peticije, pridružiću se kompanijama kao što su DIS, Univerexport i ostale kolege koji se zalažu za uvođenje neradne nedelje.

Kakva je vaša strategija kada je u pitanju širenje maloprodajne mreže, i kratkoročna i na duže staze? Da li imate u planu da se širite i van trenutnih granica?

Kao što sam na početku intervjua pomenuo, za sada je potpuno izvesna investcija na području opštine Topola, čiji je početak radova planiran u proleće sledeće godine. Pored toga, trudićemo se da u Aranđelovcu i bližoj okolini otvorimo objekte na mestima gde smatramo da postoje realne potrebe za ospluživanjem novih potrošača.

Ove godine kompanija slavi 30 godina postojanja. Na čemu će biti akcenat u narednih 30 godina, i kako vidite kompaniju u tom periodu? Da li se nadate da će da ostane u porodici, s obzirom na to da su već sada u njen rad uključene i vaše ćerke?

U godinama koje su pred nama, sigurno da nas očekuje mnogo izazova, inetrnih i eksternih. Ono što nas sigurno čeka jeste usklađivanje sa novim trendovima, pre svega na polju digitalizacije koja je sve prisutnija (samouslužne kase, online kupovina...). Takođe, očekuje nas usklađivanje sa mnogobrojnim ekološkim standardima, kao i izazovi sa izvorima energije (struja, voda, solar...). Uz to, smatram da ćemo velike izazove imati i sa radnom snagom, ljudi sve više migriraju, ne samo iz grane u granu industrije, nego i van granica naše zemlje. To su sve izazovi sa kojima moramo da se izborimo i prilagodimo a, pre svega, internim promenama da se organizacino podignemo na jedan viši nivo. Naravno da je plan da Fortuna ostane u porodičnom vlasništvu, a koliko ćemo biti spremni da u budućnosti odolevamo svim tržišnim uticajima, vreme će da pokaže.