Autor: Sandra Rapo, Ekspert za razvoj i promociju brenda
Više ne postavljamo jedni drugima pitanje jesmo li zaista na kraju analogne revolucije koja će u najskorijoj budućnosti naše svakodnevne živote transformisati u potpuno digitalne. Ne postavljamo jer već sada znamo da je digitalna revolucija uveliko zagospodarila svim segmentima naših života i da smo davnih dana u taj viralni svet „na klik“ uvučeni, očarani i zarobljeni, a da nas niko nije ni pitao za saglasnost. A onda je, krajem 2018. godine, na velika vrata uveden „Zakon o zaštiti podataka o ličnosti“ - General Data Protection Regulation (GDPR) i svet personalne komunikacije je dobio novu dimenziju. Ti beskonačni nizovi podataka o nama BIG DATA koje smo ostavljali na različitim mestima postali su neverovatno efikasan instrument za sprovođenje targetiranih marketinških kampanja velikog broja kompanija.
Šta je BIG DATA?
BIG DATA predstavlja skup povezanih komponenti koje omogućavaju kompanijama da selektovane informacije iz obimnih baza podataka koriste za izradu komunikacionih strategija sa potrošačima, a u svrhu promovisanja određenih proizvoda i/ili usluga. Iza ovih nepreglednih tabela personalizovanih informacija sa tržišta, stoji ozbiljna IT infrastruktura i timska podrška stručnih ljudi. Da ne postoje ti digitalni „virtuozi“ ili „čitači“ podataka (koji matematičke algoritme i statističke metodologije primenjuju u svrhu analize gomile sirovo prikupljenih podatka) beskonačni nizovi slova i brojki bili bi potpuno beskorisni, a marketing kampanje nedovoljno precizno targetirane i efikasne.
Kvalitetnom i stručnom analizom BIG DATA dobija se „hologramski“ presek ciljne grupe kojoj se obraćamo i na osnovu koga izrađujemo „smernice“ o kreiranju marketinških aktivnosti. Novo je i to da specijalizovane agencije ili čak kompletni timovi digitalnih stručnjaka unutar samih kompanija, već time što obrađuju podatke i plasiraju ih klijentima preko digitalnih platformi postaju sastavni deo marketinških timova.
Da bi BIG DATA koristila kompanija u svom punom potencijalu potrebno je da ih analiziraju digitalni „majstori“. Jer zapravo analiza ovih nizova podataka i jeste jedna vrsta zanata koji nažalost ne podržava i „ad hoc“ obrazovanje i edukaciju marketing eksperata. Jer nivo potrebnih znanja je specijalizovan te „majstori svog zanata“ dobrim delom dolaze upravo sa tehničkim i IT obrazovanjem, konstantno radeći na svom usavršavanju.
Šta je CRM?
CRM (Customer Relationship Management) je sistem upravljanja BIG DATA podacima koji su potrošači/klijenti dobrovoljno ostavili na korišćenje kompanijama. Radom u CRM sistemu efikasno se upravlja komunikacijom sa potrošačima/klijentima kad god je to kompaniji potrebno, prateći pri tome i kompletnu prethodnu interakciju sa njima.
BIG DATA u „novoj normalnosti“?
Verujem da ste se i Vi kao i ja bezbroj puta zapitali šta se krije iza BIG DATA koje iščitavamo u različitim vrstama izveštaja, koje potpisuju renomirane marketinške agencije i/ili specijalizovane agencije za istraživanja trendova na tržištu robe, usluga i kapitala. Brzim preletanjem očiju preko raznobojnih grafikona i tabelarnih prikaza uočavam da se trendovi menjaju brže nego što i mi sami korisnici istraživanja možemo da ispratimo. A, rezultata različitih istraživanja nikada više u ponudi. Kako je to moguće?
Jednostavno, nakon pandemije korona virusom, ništa više nije isto. Da budemo iskreni, neće ni biti. Globalno gledano, svi živimo svoje živote u nekoj „novoj normalnosti“. Ko do ove svetske zdravstvene krize i nije ostavio svoje lične podatke nekoj od različitih banaka, klubova lojalnosti, zdravstvenim ustanovama, sada već najverovatnije jeste.
Pitaćete se kakve veze imaju ove činjenice sa temom BIG DATA. Imaju. Upravo u njima leže pohranjene informacije o nama, našim zanimanjima, članovima domaćinstva, potrošnji i primanjima, kupovnim navikama. Sigurno ste pročitali informaciju u dnevnoj štampi kako je drastično izmenjeno ponašanje potrošača svih vrsta proizvoda ili usluga. Naročito poslednjih šest meseci, kada ceo svet sa zebnjom iščekuje novi talas globalne kriza zdravlja, nestašice energenata i hrane, monetarnu nestabilnost domaćih i stranih valuta, te postavljanje novih zakonodavnih okvira za uvođenje digitalnih tokova novca.
Iz svih navedenih razloga upravljanje BIG DATA i direktna komunikacija sa potrošačima dobili su svoju veliku šansu za unapređenje biznisa i uvećanje profita kompanija iz različitih branši.
Uspešna praksa domaćih i inostranih trgovinskih lanaca i brendova iz FMCG industrije potvrđuje da je najefikasnija komunikacija sa potrošačima upravo ona putem direktnog marketinga. Dobro izanalizirani i selektovani BIG DATA su baze kontakata na koje stižu sa određenih IT platformi komercijalne ili korporativne poruke (sms, vajber, e-mejling) ali i notifikacioni baneri sa obaveštenjima koji se pojavljuju u našim mobilnim aplikacijama. Digitalnim putem, kroz dobro osmišljenu poruku i relativno skroman budžet, primaocu poruke biva dostavljena personalizovana instrukcija kako, kada, gde i na koji način može da zadovolji ne samo svoju, već i raznolike potrebe članova svog domaćinstva. Ima li šta bolje i efikasnije?
Mnogima se dopada ovaj način komunikacije i redovno se odazivaju akcijama i on-lajn dostavi proizvoda. Moram priznati, ja sam ipak „old school“, taktilna i komunikativna osoba. Ne čekam da mi stigne poruka na mobilni telefon ili e-mejl o novoj ponudi, već kada to obaveze dozvole, obiđem pojedine radnje, proćaskam sa prodavcima, razgledam ponudu, istražujem, upoređujem kvalitet i cene jer za mene, iako u digitalnoj eri, to iskustvo kroz koje prolazim jeste jedina prava „magija“ kupovine. Kupovine kada smo sami, u paru ili sa porodicom. Kupovine koja nas „nahrane“ različitim iskustvima i zadovoljstvom na koje mnogi od nas zaboravljaju koliko su nam važni. Baš važni, jer čine naše živote ispunjenijim i lepšim.
