Autor: Milica Mišković, Managing Partner, ESG Knowledge Hub
U poslednje vreme, često čujemo da postoje brojni pritisci na kompanije – da se nešto mora uraditi, neki standardi se moraju ispuniti. Ali, pravo pitanje nije samo šta moramo, već i šta zaista želimo i koliko su te vrednosti duboko ukorenjenje u konkretno poslovanje. U osnovi, svi bi želeli (ili bi bar tako trebalo) da žive u društvu koje je prosperitetno, koje donosi dobrobit zaposlenima, potrošačima i zajednici u celini. Društveno odgovorno poslovanje pruža okvir za ostvarenje tih ciljeva, omogućavajući kompanijama da balansiraju između ekonomskih interesa i odgovornosti prema društvu i životnoj sredini.
Od odgovornosti prema radnicima do uticaja na lokalne zajednice, upravljanje S segmentom kroz lanac vrednosti otvara prostor za unapređenje poslovnih rezultata i društvenog poverenja.
U osnovi svih odluka uvek su ljudi. Od vlasnika, menadžera, zaposlenih i potrošača - ljudi su uvek centralni faktor od koga mnogo toga zavisi.
A, o čemu danas razmišljaju ljudi u lancu vrednosti?
Ljudi na izvoru…
Zamislimo dan jednog poljoprivrednog proizvođača koji uzgaja sirovine za veliki trgovinski lanac ili prerađivačku industriju. Njegov dan počinje rano, s prvim zracima sunca, jer posao na farmi zahteva pažljivo planiranje i stalnu brigu o usevima. Dok obilazi polje, razmišlja o nizu pitanja koja ga opterećuju.
Od velikog poslovnog partnera stižu sve detaljniji zahtevi – od sertifikata o održivosti do transparentnosti u proizvodnim praksama. Zbog toga je često opterećen dodatnom administracijom i proverama koje mu oduzimaju vreme. U pauzama, on prati edukacije o regenerativnoj poljoprivredi koje mu je partner preporučio, jer želi da usvoji metode koje će unaprediti kvalitet zemljišta i smanjiti emisije ugljen-dioksida.
Ovaj poljoprivrednik je odgovoran za niz ekoloških i društvenih uticaja. Iako se oseća pod pritiskom, on zna da je ključ u pronalaženju balansa između ekonomskih zahteva i brige za prirodu i ljude. Jer to je ono što dobri domaćini rade.
Ljudi na prvoj liniji…
Radni dan prodavca počinje pre otvaranja prodavnice – pregledom inventara i osiguravanjem da su police dobro popunjene. Tokom dana, suočava se s nizom izazova.
Prodavac zna da je ključ uspešne prodavnice zadovoljstvo kupaca. Trudi se da pruži najbolju uslugu.
Svestan je koliko je važno da atmosfera u timu bude podržavajuća. Ako neki članovi tima nisu zadovoljni ili postoji stres zbog preopterećenja poslom, to se odražava na celokupan rad.
Na kraju smene, on razmišlja o uslovima rada. Plata nije uvek proporcionalna uloženom trudu, a ponekad oseća da su očekivanja veća nego što su resursi koji su mu dostupni. Ipak, raduje ga kada vidi pozitivne promene – poput uvođenja fleksibilnijih smena, dodatnog zdravstvenog osiguranja ili programa obuka i nagrađivanja.
Prodavac u trgovinskom lancu nosi odgovornost za socijalne aspekte poslovanja na prvoj liniji kontakta s potrošačima. Njegov doprinos, osim pružanja kvalitetne usluge, uključuje i stvaranje veze između kompanije i zajednice.
| Javnost od poslovnog sektora očekuje i da budu lideri promena – da idu korak dalje u stvaranju održivog, inkluzivnog i odgovornog poslovanja |
Ljudi na mestu „kralja“…
Dan potrošača počinje uobičajenom kupovinom u lokalnom trgovinskom lancu. Dok šeta kroz prodavnicu, pažljivo bira proizvode, razmišljajući o nizu pitanja koja su mu postala važna.
Prilikom izbora voća i povrća, zastaje kod proizvoda označenih kao "lokalni" ili "organski". Privlače ga natpisi koji sugerišu održivost, ali se pita da li su ti sertifikati autentični. Kada uzme paket kafe, primećuje oznaku "fair trade" i odlučuje se za nju, jer mu je važno da podrži proizvođače koji rade u pravednijim uslovima.
Ipak, postoje i dileme. Na kraju, balansira između cene i vrednosti koju proizvod donosi. Dok želi da podrži održive prakse, često se suočava s višim cenama takvih proizvoda. To ga navodi na razmišljanje: kako uskladiti vlastiti budžet sa željom da doprinese pozitivnim promenama?
Ljudi koji upravljaju…
Radni dan menadžera počinje analizom najnovijih podataka o prodaji i istraživanjima tržišta. Svestan je da se očekivanja menjaju – potrošači žele proizvode koji su kvalitetni, održivi – ekološki i društveno odgovorni, ali i cenovno pristupačni. Ova kombinacija ponekad deluje kao nemoguća misija.
Na jutarnjem sastanku sa timom, razmatra rezultate inicijativa za održivost: Da li su dobavljači smanjili upotrebu plastike? Kakav je status sertifikata za fer trgovinu? Da li su lokalni proizvodi dobili bolju poziciju na policama? Sve ove teme postaju predmet agende, jer direktno utiču na reputaciju brenda i lojalnost potrošača.
Istovremeno, razmišlja i o zaposlenima. Kako da osigura bolje uslove rada prodavcima, a da pritom zadrži troškove pod kontrolom? Kako da implementira politiku inkluzije i rodne ravnopravnosti, a da ona postane više od „čekiranja stavki sa liste“?
Dok popodne odgovara na mejlove, stižu nove informacije o EU regulativama i pritiscima da se poštuju principi procene stanja (due diligence) u celom lancu vrednosti. Menadžer shvata da će biti još mnogo posla u vezi sa prilagođavanjem zahtevima, ali i da treba da proaktivno razvija strategije koje će unaprediti celokupno poslovanje i uspostaviti dugoročnu konkurentsku prednost.
Na kraju dana, dok sumira postignuto, ostaje mu jedna ključna misao: kako uskladiti profitabilnost sa održivošću i društvenom odgovornošću? Zna da to nije izbor jednog ili drugog, već neprestana potraga za balansiranjem različitih interesa – zaposlenih, potrošača, vlasnika i društva u celini.
| Kada potrošači vide brend koji investira u zajednicu, omogućava bolje uslove rada ili smanjuje svoj uticaj na životnu sredinu, spremniji su da ih podrže, čak i po višim cenama |
Pogled sa strane – kako to vidi javnost?
Za javnost, društveno odgovorno poslovanje često je ono što se vidi na površini – od promotivnih kampanja do sertifikata i oznaka održivosti na proizvodima. Ali, percepcija se menja. Sve je više potrošača, medija i organizacija koje preispituju koliko su te inicijative autentične i da li zaista donose promene.
Javnost primećuje i promašaje – priče o lošim uslovima rada u dobavljačkim lancima, korporativnim skandalima ili manipulativnom marketinškim kampanjama brzo se šire društvenim mrežama, izazivajući lavinu kritika. Negativna percepcija često vodi ka bojkotu, viralnim kampanjama i urušavanju poverenja.
S druge strane, kompanije koje transparentno komuniciraju svoje aktivnosti i iskreno ulažu u rešavanje ekoloških i društvenih izazova često dobijaju podršku. Kada potrošači vide brend koji investira u zajednicu, omogućava bolje uslove rada ili smanjuje svoj uticaj na životnu sredinu, spremniji su da ih podrže, čak i po višim cenama.
Javnost, takođe, reaguje emotivno – priče o kompanijama koje pomažu ranjivim grupama, pružaju šanse mladima ili smanjuju svoj ugljenični otisak često izazivaju talase simpatija i podstiču pozitivne promene u navikama potrošača.
Na kraju, javnost od kompanija očekuje da ispune zakonske obaveze – to se jednostavno podrazumeva. Ali, javnost od poslovnog sektora očekuje i da budu lideri promena – da idu korak dalje u stvaranju održivog, inkluzivnog i odgovornog poslovanja. U kontekstu u kome trenutno živimo, gotovo da nikada nije bilo važnije posvetiti pažnju ljudima i njihovim potrebama – a potrošači i javnost će to znati da cene.
Kompanije koje razumeju da u osnovi poslovne strategije mora da leži odgovornost prema zaposlenima, lokalnim zajednicama i prirodi dugoročno postaju lideri. Ne radi se o pukom ispunjavanju standarda, već o prepoznavanju stvarnih potreba i odgovoru na njih. Od poljoprivrednika koji balansira između ekonomskih zahteva i održivih praksi, preko prodavca koji gradi most između brenda i zajednice, do potrošača koji sve više donosi odluke vođene vrednostima – svi su deo iste mreže međusobnih uticaja.
U svetu koji se brzo menja, najodrživiji su oni koji znaju da uspeh nije samo u brojevima, već u ljudima, poverenju i autentičnoj posvećenosti vrednostima koje zaista menjaju društvo.
| Angažovanje u zajednici - više od donacija Pravi uticaj se ne meri samo vrednošću donacija, već sposobnošću da se prepoznaju i adresiraju realne potrebe ljudi. U vremenima ekonomske neizvesnosti, donacije hrane mogu biti razlika između sigurnog obroka i gladi za mnoge porodice. Umesto jednokratnih akcija, dugoročna partnerstva sa lokalnim bankama hrane mogu osigurati da podrška stigne onima kojima je najpotrebnija – svakodnevno, a ne samo u kriznim trenucima. Podrška sportu i zdravim načinima života posebno je važna u zajednicama gde deca i mladi nemaju dovoljno pristupa fizičkim aktivnostima. Ne smemo zaboraviti ni marginalizovane grupe – osobe sa invaliditetom, starije sugrađane, mlade iz socijalno ugroženih sredina. Njihovo uključivanje kroz programe zapošljavanja, obuke i mentorstvo može promeniti ne samo njihov život već i način na koji društvo funkcioniše – inkluzivnije, pravednije i otpornije. Sve više kompanija uviđa i koliko je podrška prirodi važna da bismo obnovili vitalne resurse. Inicijative poput pošumljavanja, zaštite vodenih tokova i regenerativne poljoprivrede postaju deo strategija održivosti, jer je zdrav ekosistem preduslov za stabilne ekonomske tokove i kvalitetan život budućih generacija. |
