Mikroplastika - čestice plastike manje od pet milimetara - kontaminira okruženja od dubokomorskih sedimenata do planinskih glečera. Iako je svest o ekološkim rizicima mikroplastike porasla, njen uticaj na fotosintezu na nivou ekosistema i dalje je slabo proučen.
Istraživači su sproveli sveobuhvatnu analizu odnosa između izloženosti mikroplastici i fotosinteze u kopnenim, morskim i slatkovodnim ekosistemima. Korišćenjem meta-analize i metoda mašinskog učenja, analizirali su rezultate 3.286 posmatranja iz 157 studija kako bi kvantifikovali globalni pad fotosinteze uzrokovan zagađenjem mikroplastikom.
Njihovi rezultati su pokazali da mikroplastika smanjuje fotosintezu za 7,05 do 12,12% kod kopnenih biljaka, morskih algi i slatkovodnih algi. Ovi gubici odgovaraju procenjenom godišnjem globalnom smanjenju od 4,11 do 13,52% kod ključnih osnovnih useva, uključujući pirinač, pšenicu i kukuruz. U vodenim ekosistemima, poremećaji fotosinteze uzrokovani mikroplastikom mogli bi da smanje neto primarnu produktivnost za 0,31 do 7,24 odsto.
Ovi nalazi ističu mikroplastiku kao skrivenu, ali upornu pretnju globalnoj bezbednosti hrane, rekao je Dang Fei, profesor na ISSCAS.
Studija je takođe ukazala na moguću strategiju ublažavanja ovog problema. Istraživači su procenili da bi smanjenje nivoa mikroplastike u životnoj sredini za 13% moglo da umanji gubitke fotosinteze za oko 30%.
Nalazi naglašavaju hitnu potrebu za rešavanjem problema zagađenja mikroplastikom kao ključnog faktora koji utiče na globalnu primarnu produktivnost. Dang je istakao da studija podvlači važnost integrisanja strategija za smanjenje zagađenja plastikom u šire inicijative za održivost i sigurnost hrane.
Istraživači su takođe pozvali na proširenje prikupljanja podataka i sprovođenje dodatnih terenskih studija kako bi se bolje razumeli mehanizmi poremećaja fotosinteze izazvani mikroplastikom.
Izvor: eKapija
