Autor: Mirjana Pantelić, direktorka Udruženja preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Republike Srbije (UIPS)
U daljem razgovoru uočite formirana uverenja poslodavca o sposobnostima osoba sa invaliditetom za rad ili nedovoljno razumevanje pojma prilagođavanja radnog mesta, odnosno bojazan da će prilagođavanje radnog mesta iziskivati značajne finansijske izdatke. Tu pre svega mislim na pojam koji se često previđa, a reč je o razumnom prilagođavanju radnog mesta.
Na promenu uverenja nije lako uticati, iako se u javnom diskursu o tome studiozno i kontinuirano govori decenijama. Pravazilaženjem predrasuda i stereotipa o znanjima, veštinama, sposobnostima i kapacitetima osoba sa invaliditetom poslodavci sebi omogućavaju regrutovanje zaposlenih iz dosad nedovoljno iskorišćene radne populacije, posebno danas kada su suočeni sa ozbiljnim manjkom kvalifikovane radne snage. Sa druge strane, nedostatak informacija o razumnom prilagođavanju radnog mesta uskraćuje poslodavcima mogućnost da angažuju kvalifikovane zaposlene koji imaju neki oblik invaliditeta, a koji bi uz male promene u radnoj sredini mogli da pruže svoj puni radni potencijal.
Razumno prilagođavanje radnog mesta se primenjuje u konkretnom slučaju, za konkretnu osobu sa invaliditetom i često je jednostavno, lako primenljivo, sa minimalnim naporima i ne treba da bude nepotrebno i nesrazmerno opterećenje za poslodavca. Preduslov za uspešno prilagođavanje radnog mesta je da poslodavac ne pretpostavlja šta je osobi potrebno, već da u razgovoru sa osobom, uz razumevanje ograničenja i mogućnosti funkcionisanja (koja se razlikuju od osobe do osobe i kada je reč o istoj dijagnozi) zajedno dođu do optimalnih rešenja.
Složićemo se da je pronalaženje drugačijeg načina da se nešto uradi, preraspodela radnih zadataka na više segmenata, korišćenje boja kojima se označavaju i razlikuju važni od manje važnih zadataka, slaganje materijala prema redosledu korišćenja, dostavljanje informacija u određenom formatu, obezbeđivanje odgovarajuće rasvete, smanjenje nereda u radnom okruženju, fleksibilno radno vreme, fleksibilan raspored odmora, obezbeđivanje i održavanje prolaza prohodnim itd. jednostavno i lako izvodljivo, a time je poslodavac već obezbedio razumno prilagođavanje radnog mesta.
| Jedan korak ka stvaranju inkluzivnog društva jeste i razmišljanje o tome šta svaki poslodavac u svojoj kompaniji može da učini u obezbeđivanju adekvatih uslova za rad osoba sa invaliditetom. |
O razumnom prilagođavanju radnog mesta poslodavac treba da razmišlja i kada njegov zaposleni stekne neki oblik invaliditeta i na taj način mu obezbedi da nastavi da radi na istom ili sličnom radnom mestu, koje neće uticati na pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja. Imajući u vidu poraznu statistiku da sve veći broj osoba u mlađoj životnoj dobi oboleva od bolesti srca, nakon lečenja i povratka na posao poslodavac može prilagoditi temperaturu radnog prostora, održavati radno okruženje bez prašine, dima, pare i jakih mirisa, premestiti radno mesto u blizini kancelarijske opreme, obezbediti mesto za parkiranje u blizini ulaza u radni prostor, obezbediti zaštitu od vibracija kod ručnih i pneumatskih alata ili obezbediti mehaničku pomoć i pomoćna sredstva za podizanje tereta, ograničiti sedenje ili stajanje na duže vreme. Navedene metode ne iziskuju novčana sredstva ili su ona relativno mala.
Dalje, na primer, osobi oboleloj od dijabetesa može se obezbediti radno mesto u blizini sanitarne prostorije, prostor za konzumaciju hrane i uzimanje redovne terapije, odgovarajuće osvetljenje stola i materijala za rad, pauze u radu za odmor očiju i sopstveni tempo rada.
Razumno prilagođavanje radnog mesta je i edukacija zaposlenih da razumeju sa kojim teškoćama se zapošljavaju i održavaju zaposlenje osobe sa invaliditetom, sa kojim zdravstevnim tegobama se suočavaju, kakve posledice zbog toga trpe i kako im mogu pomoći u kriznim situacijama. U cilju očuvanja mentalnog zdravlja svih zaposlenih važno je obučavati zaposlene asertivnosti, kako da izbegavaju frustrirajuće situacije i konflikte, tehnikama prevladavanja stresa i emocionalnih reakcija na radnom mestu i strategijama za rešavanje sukoba i nesuglasica. Uključivanje svih zaposlenih u društvene interakcije se podrazumeva.
Osim navedenih primera postoji čitav niz drugih načina razumnog prilagođavanja radnog mesta o kojima se poslodavac može informisati u komunikaciji sa organizacijama civilnog društva koje se bave ovom temom, sa drugim poslodavcima koji imaju odgovarajuća iskustva u ovoj oblasti, preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i/ili Nacionalnom službom za zapošljavanje koja obezbeđuje i sredstva za složenija, primerena prilagođavanja, nabavku asistivne tehnologije ili za angažovanje stručne podrške na radnom mestu u vidu radne asistencije za osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima.
| Nedostatak informacija o razumnom prilagođavanju radnog mesta uskraćuje poslodavcima mogućnost da angažuju kvalifikovane zaposlene koji imaju neki oblik invaliditeta, a koji bi uz male promene u radnoj sredini mogli da pruže svoj puni radni potencijal. |
Smisao zapošljavanja i održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom je njihova integracija, koja se postiže pažljivim izborom poslova i radnog mesta za svaku osobu, razumnim prilagođavanjem radnog mesta i uslova rada i stvaranjem radne sredine koja ima razumevanja i podržava različitost i autentičnost svake zaposlene osobe. Jedan korak ka stvaranju inkluzivnog društva jeste i razmišljanje o tome šta svaki poslodavac u svojoj kompaniji može da učini u obezbeđivanju adekvatih uslova za rad osoba sa invaliditetom.
