Prema podacima OIV-a, ukupna globalna potrošnja vina iznosila je prošle godine 214,2 miliona hektolitara, što je pad od 3,3 odsto u odnosu na 2023. godinu i najniži nivo još od 1961. godine, kada je potrošnja iznosila 213,6 miliona hektolitara, piše Guardian, a prenosi Tanjug.
Istovremeno, globalna proizvodnja vina pala je za 4,8 odsto, na 225,8 miliona hektolitara, što je takođe najniži zabeleženi nivo u više od 60 godina.
Industriju vina pogodila je savršena oluja – zabrinutost po zdravlje, inflacija, geopolitičke nestabilnosti i dugoročne promene u potrošačkom ponašanju, rekao je Đorđo Delgroso, šef sektora za statistiku u OIV-u.
U godišnjem izveštaju je navedeno da je od 2019. i 2020. godine do danas potrošnja vina smanjena za 12 odsto, dok je prosečna cena boce porasla za oko 30 odsto.
U Sjedinjenim Američkim Državama, koje su najveće tržište vina na svetu, potrošnja je pala za 5,8 odsto, na 33,3 miliona hektolitara. Delgroso je ocenio da bi potencijalne carine, koje je uveo američki predsednik Donald Tramp, mogle da predstavljaju dodatni udarac po industriju.
U Kini prodaja vina i dalje nije dostigla nivo pre pandemije virusa korona, dok je u Evropi, koja čini skoro polovinu svetskog tržišta, potrošnja pala za 2,8 procenata.
Italija je zadržala poziciju vodećeg svetskog proizvođača sa 44 miliona hektolitara, dok je proizvodnja u Francuskoj pala za 23 odsto, na 36,1 milion hektolitara – najniži nivo od 1957. godine.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay
