Prema WWF-ovom poslednjem Izveštaju o stanju planete, postojeći sistem proizvodnje hrane koristi oko 40% nastanjive površine planete, najveći je razlog gubitka prirodnog staništa hiljada i hiljada biljnih i životinjskih vrsta, emituje više od četvrtine od ukupne količine ugljendioksida u vazduh i iskorišćava oko 70% raspoložive vode, navodi WWF.
Sve nabrojane resurse „proizvodi“ naša Zemlja, nažalost, ne istom brzinom kojom ih mi eksploatišemo, dodaje se.
Treba da prestanemo da kupujemo više nego što nam treba i da bacamo hranu. Najpre zato što oko polovine čovečanstva čine gojazni ljudi, dok istovremeno milioni gladuju. Drugi paradoks je da bacimo više od trećine proizvedene hrane, a žalimo se koliko je ona skupa. Sami stvaramo svoje paradokse, sami treba da ih rešimo. Znamo da je na našim prostorima vreme praznika vreme obilja i prekomernog uživanja u hrani, ali, uz poštovanje svih tradicija, imajmo na umu da osim što to uništava nas, uništava i našu planetu, ističe Nataša Kalauz, direktorka WWF Adrije.
Moguće je proizvesti dovoljno hrane i istovremeno sačuvati prirodu ako koristimo poljoprivredne prakse pozitivne za prirodu koje unapređuju prinose useva i stoke i održivo upravljamo postojećim ribljim fondom i podstičemo održivu akvakulturu, navodi WWF.
Takođe, ako bismo u svoju ishranu uveli balans namirnica biljnog i životinjskog porekla, doprineli bismo našem boljem zdravlju, kao i zdravlju planete.
I na kraju, ako naša neracionalna proizvodnja i potrošnja hrane, prestane to da bude, ne samo što ćemo sprečiti da tako nastao otpad proizvede velike količine metana emitovanog u vazduh koji udišemo, već ćemo doprineti i pravednijoj raspodeli namirnica tako da broj gladnih bude manji. Štaviše, ako smanjimo otpad od hrane, dajemo dodatnih 13 dana Zemlji da obnovi svoje resurse, poručuje WWF.
Izvor: Cirkularna ekonomija
