Autor: Aleksandar Mastilović, konsultant za strateško planiranje i razvoj poslovanja, Centar za digitalnu transformaciju
Informacioni sistemi igraju ključnu ulogu u optimizaciji distribucije robe i dobara, omogućavajući efikasno upravljanje lancem snabdevanja, praćenje zaliha i transporta, kao i poboljšanje korisničkog iskustva. Njihova primena značajno doprinosi smanjenju troškova, ubrzanju isporuka i povećanju transparentnosti, u svim fazama distribucije.
Mnogi informacioni sistemi, koji utiču na procese upravljanja distribucijom, deo su i upravljanja prodajom i proizvodnjom. Ipak, ta preklapanja su od presudnog značaja za sveobuhvatnu integraciju informacionog sistema u nekoj kompaniji, koja obuhvata i usluge, administraciju, pa i proizvodnju ako je kompanija proizvodnog profila. Deljenje i razmena podataka između poslovnih segmenata, odnosno softverskih rešenja i njihovih modula, upravo je ono što pravi razliku između digitalne transformacije i obične digitalizacije.
Sistemi za upravljanje skladištem – zalihama (WMS/IMS)
WMS - Warehouse Management System (ili IMS - Inventory Management System, iako se u praksi radi o praktičnom istim sistemima istih ili vrlo sličnih funkcija), predstavlja jedan od najvažnijih i integrativnih modula intregrisanog informacionog sistema za kompanije, koji u realnom vremenu, a kada je moguće i automatizovano, prati stanje i ulaznog i izlaznog skladišta, trenutnog stanje robe, delova, resursa po lokacijama (centralna i regionalna skladišta, proizvodni ulaz i izlaz, maloprodajni objekti i dr.). Podaci WMS direktno utiču na trenutno kratkoročne, ali i dugoročne planove i strategije prodaje i marketinga, direktno utiču na planove proizvodnje ali i distribucije, balansirajući ponudu i potražnju uz minimizaciju troškova skladištenja, i na ulazu i na izlazu.
WMS, uz sve već navedeno, treba biti dizajniran da prati stanje zaliha na ulazu i izlazu, na više geografskih lokacija, po potrebi da generiše automatsko obnavljanje zaliha na osnovu unapred definisanih pragova (ili bar da generiše obaveštenje o niskom stanju zalihe određenog artikla), identifikacija proizvoda, artikla, komponente, individualno, po kategorijama, a sve primenom bar i QR kodova ili napredne RFID tehnologije, te gde je moguće i potrebno praćenje serijskih brojeva i rokova trajanja i garancije.
Sistemi za upravljanje transportom (TMS)
Sistemi za upravljanje transportom (TMS – Transport Management System), omogućavaju efikasno planiranje i praćenje fizičkih isporuka, optimizujući rute, vozne parkove i troškove transporta. TMS svoje funkcije zasniva na analizi podataka, posebno iz WMS o trenutnom stanju zaliha po svim geografskim lokacijama, odnosno prema trenutnoj potražnji na određenim lokacijama.
TMS se dizajniraju uobičajeno prema iskazanim potrebama svake kompanije, ali uglavnom poseduju funkcije evidentiranja vozila i njihov tipa, kapaciteta, podatke o registraciji i druge parametre vozila, razmenjuje podatke sa softverskim modulom za ljudske resurse gde vozila povezuje sa vozačima i generiše putne naloge, vodi se evidencija o troškovima goriva, putarina i održavanja za svako vozilo pojedinačno (i po potrebi dovodi u vezu sa vozačima), planiranje optimalnih ruta u odnosu na troškove, vreme i udaljenost, praćenje vozila flote u realnom vremenu putem GPS-a i geografskih-informacionih sistema i elektronskih mapa, te automatizacija raspoređivanja pošiljki na dostupna vozila.
Sistemi za integraciju lanaca snadbevanja (SCM)
Sistemi za intehgraciju lanaca snadbevanja (SCM – Supply Chain Mamnagement) su informacioni sistemi koji nisu česti u praktičnoj primeni, ali su esencijalni za one kompanije koje imaju veliku dinamiku ulaznih nabavki i kasnije prodaje gotovih proizvoda. SCM se oslanja na podatke koje mu pružaju drugi moduli kao što je WMS, TMS, ali i eksterni podaci proizvođača (ili sopstvene interne proizvodnje), distributera, dobavljača i krajnjih korisnika (odnosno, faktor trenutne potražnje). SCM je od presudne važnosti za neke grane industrije, koje se bave proizvodnjom, gde se nabavka repromaterijala mora planirati šest do 12 meseci unapred (nekad i duže), a koje posluju sa relativno malim marginama marže (ispod 10%). Primer takve industrijske grane je tekstilna industrija.
SCM se dizajniraju tako da u poslednje vreme uglavnom znače primenu veštačke inteligencije nad većom količinom podataka iz drugih modula, gde se vrši proračun i predikcija tržišnih kretanja i cena na strani nabavke i prodaje (npr. ulazna nabavka kada je repromaterijal najjeftiniji, a prodaja kada je najveća potražnja sa najvećom cenom). SCM se, osim integracije sa internim softverskim modulima, nekada gde je to tehnički moguće, povezuju i na eksterne informacione sisteme dobavljača da bi se narudžbe automatski generisale kada se ispune uslovi ili stvori potreba.
Iako SCM dizajn zavisi od konteksta i tipa kompanije, odnosno grane kojoj pripada, većima SCM rešenja, generalno, ima funkcije koordinacije na liniji nabavka-proizvodnja-distribucija, analiza potražnje i planjranje zaliha i pragova po artiklima, upravljanje odnosima sa dobavljačima i partnerima (sadrži CRM ili direktno sa modulom CRM razmenjuje podatke), odnosno povezuje ERP, WMS i TMS da bi se stvorila potpuna slika poslovanja.
Distribucija će tek dobiti na značaju
Iako je ovaj članak u fokusu imao oblast distribucije, neki zaključci i principi digitalne transformacije i primene softverskih informacionih sistema su univerzalni i podjednako utiču i na druge segmente kao što su trgovina, proizvodnja, marketing, investicije i slično. Iz svega navedenog, jasno je da će one kompanije koje imaju implementirane IT sisteme i koje podatke duži vremenski period skupljaju u digitalnom, mašinski čitljivom obliku, vrlo lako primeniti i napredna rešenja veštačke inteligencije i mašinskog učenja, u svoje poslovanje, podižući stepen poslovne inteligencije na viši nivo. To, u krajnoj liniji, menadžmentu kompanije omogućava da preciznije oseti kretanja na tržištu i da se istim prilagodi i pre nego do promena dođe kroz adekvatne i precizne predikcije. Isto tako, kompanije koje budu imale krvnu sliku svog poslovanja u digitalnom obliku ranije će prepoznati nove trendove i promene potrošačkih navika svojih kupaca, te će im ponuditi proizvodne ili usluge koje im trebaju, umesto da se kroz agresivni marketing pokušavaju rešiti robe koja im, možda, i ne treba.
Trgovina je odavno postala globalna priča, a do kraja ove decenije će globalno preći u e-trgovinu koja je po svojoj prirodi globalna, ali isto tako i novi način odnosa sa kupcem koji neće tražiti neposredan fizički kontakt. Tu će iskustvo kupca i reputacija kompanije igrati posebnu ulogu. Poslovni procesi prodaje, pa i sklopu toga i marketing, doživeće značajne promene.
Proizvodnja je, kao tema, problem za sebe i značajno zavisi od tehnološkog znanja i opremljenosti, ali i grane proizvodnje. Praktično, teško je dati univerzalan pregled alata i pristupa digitalnoj transformaciji proizvodnje, odnosno industrije kako u svakodnevnom govoru nazivamo proizvodne grane.
Distribucija će tek dobiti na značaju kako se priča o e-trgovini bude dalje razvijala. Priča o globalizaciji će zasigurno nametnuti i razvoj globalnih informaciiniuh sistema, kao posebnog tržišta za praćenje tokova robe i dobara i onda kada oni napuste domen praćenja pojedinačne kompanije. Neka predviđanja pokazuju da će se u ovoj sferi početi razvijati i specijalne berze gde će oni koji tragaju za uslugama distribucije imati priliku da daju ponudu na vreme i kapacitet nekog distributivnog kanala i da putem elektronskih servisa prate put svoje robe do željene destinacije, bez da sami razvijaju takve kapacitete. Da li će se i koliko brzo desiti, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi.
Zaključak
Za kraj, digitalna transformacija i veštačka inteligencija zasigurno će, brže ili sporije, ući u svaki poslovni sistem – i kompanije i banke. Strah od gubitka radnih mesta je neopravdan, ali će doći do promena u sistematizaciji i organizaciji radnih mesta, a zaposleni će sigurno morati da prolaze kroz dodatne edukacije i učenje novih veština. Tehnologije nikada neće zameniti ljude, ali će ljudi (a, samim tim i kompanije), koje budu znale da koriste moderne informaciono-komunikacione tehnologije i koje ih praktično primene, da zamene cele timove ljudi ili sa tržišta potisnu značajan deo konkurencije.
