Predlagač Zakona je Kancelarija za IT i eUpravu, a u izradi su učestvovali i Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Republički fond za zdravstveno osiguranje, dok se preporuka nalazi i u Sivoj knjizi NALED-a kao jedan od prioriteta privrede.
Ključna unapređenja odnose se na ostvarivanje prava i isplatu naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad, pri čemu se digitalizacijom ovih postupaka papirna dokumenata zamenjuju elektronskim i time eliminiše potreba za njihovim fizičkim dostavljanjem, smanjuju broj odlazaka kod izabranog lekara i administrativni troškovi.
Prema rečima Nikole Radomana, savetnika za digitalizaciju u Ministarstvu zdravlja, način rada novog rešenja oslanja se na prijavu preko portala eUprava korišćenjem kvalifikovanih elektronskih sertifikata. Privredna društva koja su već registrovana na portalu, uz postojeći nalog dobijaju i mogućnost korišćenja novog sistema "e-Bolovanje – Poslodavac", dok je za one koji još nisu u sistemu omogućena jednostavna i besplatna registracija.
Nakon prijave, ovlašćeni korisnici imaju uvid u listu otvorenih bolovanja zaposlenih u svojoj organizaciji, bez prikaza dijagnoze ili drugih osetljivih zdravstvenih podataka, što je predviđeno isključivo ukoliko sam zaposleni to zahteva od izabranog lekara. Izabrani lekar u sistem unosi datum očekivanog trajanja bolovanja, koje se zatvara kada taj datum dođe, a doznake se automatski prosleđuju poslodavcu. U slučaju potrebe produžetka, pacijent je dužan da se javi izabranom lekaru, koji nakon kontrole kroz sistem može da načini potrebne izmene, objasnio je Radoman.
U skladu sa važećim propisima, zaposleni moraju da obaveste poslodavca o otvaranju bolovanja u roku od tri dana, dostavom potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, dok će novi zakon uvesti obavezu elektronskog slanja potvrda i doznaka direktno od izabranog lekara ka poslodavcu.
Putem novog softverskog rešenja poslodavac elektronski šalje zahteve za obračun naknada zarada zaposlenih RFZO-u, kada ona pada na teret Fonda, a za uzvrat dobija obračun na osnovu koga vrši isplatu. Poslodavac, takođe, ima i mogućnost podnošenja prigovora na ocenu izabranog lekara i prvostepene lekarske komisije, kao i da zahteva ponovno ocenjivanje ili veštačenje privremene sprečenosti za rad.
Cilj ovog zakona je da se ubrza i pojednostavi proces ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja i Zakona o radu i obezbedi pouzdana i transparentna razmena podataka između lekara, poslodavca i RFZO-a. Sistem omogućava prikaz i preuzimanje elektronskih potvrda i doznaka i podnošenje zahteva za obračun naknade zarade, čime se značajno smanjuje administrativno opterećenje privrede, a građani koji su na bolovanju više ne nose dokumentaciju između šaltera i poslodavaca, navela je Jelena Bojović, član radne grupe za izradu nacrta Zakona.
Ovaj sistem omogućiće i izradu internih izveštaja koji će poslodavcima olakšati planiranje rada, uvidom u ukupan pregled svih bolovanja, kao i informacije da li bolovanje pada na teret poslodavca ili RFZO, u kojim filijalama, domovima zdravlja i kod kojih izabranih lekara je bolovanje otvoreno. Pristup sistemu uređen je kroz nekoliko jasno definisanih uloga. Osnovna uloga je "zakonski zastupnik", koji može da dodeljuje dalje pristup za pregled bolovanja, rad sa bolovanjima ili rad sa obračunima.
Priredila: InStore redakcija
Foto: NALED
