Motiv zabrane je, prema rečima evroposlanice narodnjaka (EVP) Céline Imart "stvaran rizik zabune," jer proizvodi od biljaka imaju drugačiju nutritivnu vrednost od imenjaka životinjskog porekla.
Proizvođači i prodavci veganskih proizvoda, ali i zaštitnici potrošača prethodno su kritikovali inicijativu, upozoravajući da ona može imati ozbiljne posledice.
Firma Rügenwalder Mühle je ukazala da će je prepakivanje 60 proizvoda pod novim imenom milione evra, kao i da zbog toga može da izgubi do petine potrošačke baze.
Kompanija Billa iz Austrije je takođe istakla da bi zabrana proizvođačima donela "veliki birokratski teret" i dodatne troškove, s obzirom na to da bi ambalaža morala u potpunosti da se preradi, a proizvodi bi se nudili pod nejasnim nazivima. Protivljenje meri iskazali su i drugi maloprodajni lanci poput Aldija i Lidla.
Organizacija Foodwatch je odbacila tezu o zabuni potrošača, saopštivši kako niko ne kupuje viršle od tofua verujući da su one od junetine.
Nemačka je najveće tržište veganske hrane u Evropi. Domaći potrošači su prošle godine kupili 121.000 tona veganske zamene mesa, dvostruko više nego 2019.
Vlada u Berlinu se za sada nije izjašnjavala o zabrani, i ostaje da se vidi koji će stav zauzeti u pregovorima koje će Evropski parlament voditi za članicama EU.
Izvor: dpa
