Ova godina je bila teška zbog suše, ali tamo gde su proizvođači radili po savetima stručnjaka, rezultati su dobri. Prinosi dostižu i do 24 tone po hektaru, što pokazuje da se znanjem i tehnologijom mogu postići stabilni rezultati, rekao je ministar.
On je najavio osnivanje Saveta za malinu, koji će okupiti predstavnike Ministarstva, stručnjake i proizvođače, kako bi se na vreme planirale mere za stabilizaciju tržišta. Prema njegovim rečima, od naredne godine viši nivo podrške dobijaće proizvodnja koja zahteva više ručnog rada – pre svega malina, kupina i povrtarske kulture, kao i stočarstvo.
Samo u opštinu Arilje prošle godine je stiglo 430 miliona dinara podsticaja, a kroz IPARD program podržani su projekti u iznosu većem od devet miliona evra, od čega je jedan deo podrške već isplaćen. To je konkretna podrška koja proizvodnju čini održivom, istakao je Glamočić.
| Među domaćinima koji su razgovarali sa ministrom bio je Predrag Atanasijević iz sela Grdovići, koji se malinarstvom bavi više od 40 godina. Na svom zasadu ostvario je prinos od 240 kilograma po ari, što je više od 25 tona po hektaru. Ključ je u navodnjavanju, redovnom prskanju i radu bez pauze. Imam bunar od 30 metara, navodnjavam svaki drugi dan i sve radimo porodično. Veće subvencije značiće nam mnogo, jer malinarstvo traži velika ulaganja, rekao je Atanasijević. U nastavku posete ministar je obišao i kompaniju Sirogojno Co, koja godišnje prerađuje oko 18.000 tona zamrznutog i sušenog voća i izvozi na 45 tržišta sveta, od Evrope do Japana i Kanade. Kompanija sarađuje sa 3.000 kooperanata i zapošljava 220 radnika. Vlasnik i direktor kompanije Rade Ljubojević rekao je da je cilj povećanje kapaciteta na 30.000 tona i uvođenje robotizacije u proizvodnju do 2026. godine: Naš cilj je da zadržimo kvalitet i kontinuitet u izvozu. Uspeh zavisi od dobre saradnje sa poljoprivrednicima i od državne podrške. |
