Summi1
Summit2

Irena Smiljanić, Corporate and Government Affairs Manager, EAM, Mondelez Europe Services Gmbh: Jedna sasvim lična priča

KOLUMNA PONEDELJKOM

Srbija

11.10.2021

Najpre sam htela da pišem kolumnu o toliko aktuelnoj temi Mental health-a i well-beinga zaposlenih, pa sam se štreberski vratila na zadatak koji sam dobila, da početak svake radne nedelje bude obeležen konstruktivnim predlozima koji bi  čitaocima dao inspiriciju na nove poduhvate. 

Piše: Irena Smiljanić, Corporate and Government Affairs Manager, EAM, Mondelez Europe Services Gmbh, ogranak Beograd

Naravno, kroz tekst ću se dotaći i prvobitne teme, jer je smatram važnom, kao i svih ostalih aktuelnih tema, ali pokušaću da ovoj kolumni dam krajnje lični pečat i zaista jednog ponedeljka u oktobru dam našim čitaocima vetar u leđa makar za tu nedelju.

Ako je neko ranije čitao moje kolumne ili blog, upoznat je sa činjenicom da sam majka tri ćerke. Imam psa, Crnog ruskog terijera i norvešku šumsku mačku. Muža koji je često na putu, a ako nije radi od jutra do mraka, s obzirom na to da je konsultant pokriva sve vremenske zone, i u njegovoj koži ne bih bila. Dakle, zabavi nikada kraja. Radim u Mondelēz International-u, kao Corporate and Government Affairs Manager, zadužena za East Adriatic Market, evo, gazim već 15. godinu, moglo bi se reći, prošla sam sito i rešeto.

Sve tri ćerke su u prelomnoj fazi života. Najstarija je upisala gimnaziju, introvertna je osoba i promena joj je teško pala, Još uvek se uhodavamo. Srednja je osmi razred, prijemni kuca na vrata, a ona školu baš i ne ljubi. Najmlađa je krenula u predškolsko.

Ovde neminovno moram da otvorim pitanje korone, koja je najpre meni, a verujem i Bogu i narodu dosadila više. Pošast, koja je prisutna od (ako se ne varam) marta 2020, ostavila je pečat na svima nama. Način na koji je školstvo organizovano (ne krivim nikoga, okolnosti su bile takve), učinio je da deca imaju ogromne rupe u znanju. Došlo je do elektronske zloupotrebe, koju smo, srećom primetili na vreme i ovim apelujem na sve roditelje da obrate pažnju na kakve im sadržaje deca troše vreme na internetu. Moje ćerke su imale po 15h dnevno screen time-a, i bili smo prinuđeni da im oduzmemo na određeno vreme elektronske uređaje. U vreme online škole. Ceo teret smo svesno preuzeli na sebe, jer smo se aktivno uključili u njihovo školovanje i sve online sadržaje im prenosili u analogne, iako smo oduvek bili pristalice toga da je njihova škola samo njihova stvar. Korona je to promenila. Promenila je umnogome zato što smo oboje radili od kuće, i što radnog vremena zapravo nije ni bilo. Ja sam sedela zatvorena u svojoj sobi od jutra do mraka i radila, radila, radila i propustila da vidim šta mi se sa decom dešava. I onda naučila lekciju na teži način. Svako loše nosi nešto dobro, jer smo ukidanjem elektronskih uređaja „resetovali“ svoju decu, i naučili ih da ponovo čitaju knjige, imaju interesovanja, postavljaju pitanja, razmišljaju. Počele su da izlaze sa vršnjacima u parkove, umesto online chat-ovanja koje im je do tada činilo socijalni život.

Korona je i dalje tu, broj slučajeva veči nego ikada, rat između vaksera i antivaksera, večiti raskol u ovom narodu, nejasne poruke od stuke, opšta sluđenost. Mi smo preležali koronu, primili vakcine, uprkos svemu se pridržavamo svih mera, i sa užasom posmatram ljude koji i dalje ne veruju u virus koji je odneo toliko života. Nisam lekar, nisam stručna, ali, onako, krajnje ljudski, mogu samo da zavapim: „Osvestite se ljudi, ovaj jedan život imamo“.

Što se posla tiče, korona je donela agilnost kao aktuelnu temu. Kompanije su se brzo mobilizovale, remote work se pokazao mogućim i vrlo uspešnim. Sa menadžerske strane mislim da je pitanje produktivnosti onsite ili remote do samog zaposlenog. Onaj koji je odgovoran, ostaje odgovoran, i nije bitno mesto sa koga radi. Promenio se način donošenja odluka, kompanije su se prilagodjavale onome što je new now doneo sa sobom i što je očigldno postala naša realnost (lično sam verovala da je ograničenog tipa na početku).

Pošto sam zaljubljnik u planetu, ovu jedinu koju imamo, i vrlo angažovana kako ispred svoje kompanije, tako i lično, u zaštitu životne sredine, korona nam je donela još jednu lošu stvar. Maske, koje sve manje nosimo tamo gde su zaista potebne, pobacane po ulicama naših gradova. Užasava me prizor tih nerazgradivih, štetnih predmeta koje vetar nosi zajedno sa lišćem i kvari nam ovu divnu jesen.

Više nego ikada, verujem opet zahvaljujući koroni (možda grešim) aktuelno je mentalno zdravlje i well-being zaposlenih. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definisala je zdravlje kao "stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti". Mentalno zdravlje odražava sposobnost jasnog i koherentnog mišljenja. To je stanje mentalnog i psihološkog blagostanja u kojem svaki pojedinac ostvaruje sopstveni potencijal i može da se nosi sa normalnim stresovima, može biti produktivan i dati doprinos zajednici. Mentalno zdravlje je određeno nizom socioekonomskih, bioloških i faktorima životne sredine. Prema nekim studijama devet od deset ljudi je u nekoj vrsti dibalansa sa mentalnim zdravljem, izazvano ili putem direktnog doživljaja, ili preko prijatelja, porodice, kolega

Stres, anksioznost i depresija su česta pojava. Nisu uvek velike stvari one koje izazivaju loše mentalno zdravlje, često se dešava da se nakupi više manjih stvari, i važno je zapamtiti da svi različito reagujemo na njih. Tokom dana se dešavaju stvari koje nas mogu naterati da se krećemo gore-dole. Postoji skala, po kojoj, kada smo na dnu, obično ne prođe mnogo vremena dok se ne oporavimo i krenemo, ali ponekad se ne vraćamo nazad i tada je vreme za razgovor.

Stres je normalan deo života - u nekim situacijama nam pomaže da reagujemo i daje dodatnu energiju, međutim, ako nas često preplavi, postaje kontraproduktivan, i prvi znaci su obično fizički. Stres je (relativno) kratkotrajan, praćen osećajem da je nešto van kontrole npr. složen projekat ili hitan rok. Osoba pod stresom može preterano reagovati na situacije i ponašati se zabrinuto ili hiperaktivno. Kada se situacija promeni, osećaj stresa se smanjuje ili nestaje.

Burnout ili sagorevanje se često dešava kada postoji stresno okruženje ili ulaganje puno vremena i energije u nešto to nije postiglo željeni ishod tokom dužeg vremenskog perioda. Prvi znaci sagorevanja uglavnom su vrlo emotivni. Osoba koja je „sagorela“ može pokazati gubitak nade, ponašati se ravnodušno, biti isključena, bez istinskog angažmana. Osoba bi mogla doživeti izgaranje ako je bila predana nečemu i može potrajati duže da se oporavi.

Za svaku ozbiljnu kompaniju koja teži održivom i dugoročno poslovnom uspehu dobrobit, bezbednost i zdravlje zaposlenih su na prvom mestu. Mentalno blagostanje opisuje dinamičko mentalno stanje. Pojedinac sa dobrim mentalnim zdravljem je u stanju da se oseća samopouzdano, oseti i izrazi niz emocija, izgradi i održii dobre odnose sa drugima, oseća se angažovanim u svetu oko sebe, živi i radi produktivno, nosi se sa svakodnevnim stresovima, uključujući i stres povezan sa poslom i prilagođava se i upravlja u vreme promena i neizvesnosti. Ono što mi kao kompanija nudimo su različiti kanali podrške: razgovor sa nekim kome verujete, bliskim kolegom ili menadžerom, briga o sebi (aplikacija My Well-being Check-in), lokalni resurs (odeljak Learn Section), treniranje i mentorstvo.

Rubrika, simbolično nazvana Kolumna ponedeljkom, trebalo bi da početak svake radne nedelje obeleži pozitivnim pričama, konstruktivnim predlozima i korisnim zaključcima naših kolumnista. Nadamo se da će kolumne mnogima od vas dati vetar u leđa i inspirisati vas na nove poduhvate!

Ako želite da podelite vaše stavove u okviru ove rubrike sa našim čitaocima, možete nas kontaktirati na mejl: milica@instore.rs.