Autor: Antonio Zrilić
Već neko vreme se bavimo tematikom upravljanja i optimizacijom zaliha i mislim da je fer da završimo sa merenjem zaliha, odnosno metodama za merenje. Merenje je oduvek bilo (zasluženo ili nezasluženo) povezano sa produktivnošću. Zato ćemo ovu i možda još neku od kolumna posvetiti ovoj temi.
Charles Schwab, prvi predsednik kompanije Bethlehem Steel, voleo je dnevno da obilazi svoju čeličanu. Tokom jedne inspekcije, naišao je na grupu radnika koji su upravo završili izlivanje. Schwab je na brzinu izbrojao odlivke i, ne govoreći ništa, komadom krede napisao "78" masnim brojkama na peći. Zatim je nastavio svoju turneju. Kad je došao na isto mesto dan kasnije broj "78" je bio precrtan, a pokraj njega njegovi zaposleni su napisali "80". Jedan dan kasnije "80" je prešao u "85". Proizvodnja je i dalje u nastavila da raste na ovaj način.
Ova urbana legenda nam govori tri stvari. Prvo, da je Peter Drucker bio u pravu kada je rekao da ono što ne meriš, s tim ne možeš ni da upravljaš. Drugo, da motivacija izvire iz merenja i da je taj način takmičenja i takmičarski duh duboko usađen u svakog od nas. I treće, da uz sistem merenja ne mora nužno biti i sistem finansijskog nagrađivanja, a da on daje rezultate.
Sam čin merenja usmerio je pažnju radnika na važnu dimenziju njihovog rada i na igru tj. na takmičarski duh, te je prouzrokovao da pokušaju da briljiraju u toj dimenziji. Rezultat je poboljšan rezultat, kao i zadovoljni i motivisani radnici.
Moramo biti svesni da je svaka akcija i svaki potez menadžmenta u procesu poslovanja, intervencija i da radnici pomno prate šta se traži od njih i da li to ima smisla ili ne. Nekada je to svesno, a ponekad nesvesno. U svakom slučaju, menadžment mora toga da bude svestan.
"A vi to merite?"
Postoji još jedna priča koja se zasniva na istraživanju. Naime, grupa naučnika je istraživala razne faktore koji utiču na produktivnost u preduzeću, pa su jednoj grupi radnika u tekstilnoj fabrici menjali uslove kako bi videli koji od njih najviše utiču na produktivnost. Tako su izmerili produktivnost pre i nakon što su pojačali svetlo u pogonu i došli su do zaključka da svetlo definitivno utiče na produktivnost, jer je ona porasla nakon što je svetlo pojačano. Međutim, onda su, samo da još jednom potvrde valjanost eksperimenta, ponovo vratili svetlo kakvo je bilo pre eksperimenta i došli do zapanjujućeg otkrića – produktivnost radnika je i dalje bila veća nego pre eksperimenta. Zapanjujuće je zato jer su svi očekivali da će produktivnost nakon ponovnog smanjenja jačine svetla, pasti. Ovo je značilo da na povećanje produktivnosti nije uticalo svetlo nego nešto drugo, a to drugo je bila pažnja koja je bila posvećena tim radnicima. Sama činjenica da se neko bavio radnicima i razgovarao s njima, bila je dovoljna da produktivnost poraste.
Kada sam o merenju i produktivnosti razgovarao sa predsednikom uprave jednog tekstilnog maloprodajnog lanca, ispričala mi je sledeću priču: U jednom gradu su imali dućan koji je radio u dve smene i poslovođa u jednoj smeni imao je značajno veći promet od druge smene. Kada su poslovođu sa slabijim rezultatom suočili sa tom činjenicom, i pitali zašto je to tako, on je odgovorio začuđeno: "A vi to merite?"
Dakle, koliko god to smešno izgledalo, nekada stvari moraju izričito da se napominju, jer ne znači da se one podrazumevaju. Najvažnija je stvar da se merenje poveže sa motivacijom i da se usmeri u pravcu kojim želimo da ide kompanija. Merenje mora da bude usmereno na rezultate koji znače da će vašim klijentima i kupcima pomoći da i oni postignu svoje rezultate. I, ako vaši kupci postignu željene rezultate, oni će biti srećni, a ako su kupci srećni, onda ste i vi srećni i, na kraju, će i radnici biti srećni.
Merenje nije napravljeno samo radi sebe niti da bi maltretirali radnike, jer ako je tako (bilo da je svesno ili nesvesno s vaše strane) to se vidi iz aviona i radnici će takvom merenju pružati otpor i nećete postići željeni rezultat.
U kompanijama je uobičajeno da se meri prodaja. Dakle, merenje prometa, odnosno prodaje je uobičajeno, jer vas drži u skladu sa realnošću u smislu koliko prodajete i da li su prihodi i rashodi u dobrom odnosu. Merenje zaliha je komplementarno merenju prodaje! Zapravo merenje jedno bez drugog nema smisla. Ono što merimo kod zaliha je vrednost zaliha, starost zaliha i brzina obrta zaliha. Neki od naprednijih metoda merenja zaliha je i povrat na uložene zalihe ili ROI zaliha, ali o svim ovim KPI-jevima i merenju, generalno, čitajte u sledećim nastavcima.
foto: Pixabay ilustracija
