Antonio Zrilić, osnivač kompanije Logiko: Distribucija između čekića i nakovnja

INTERVJU

Intervju

30.05.2022.

Razgovarala: Ana Filipović, ana@instore.rs

Antonio Zrilić je osnivač boutique konsalting kompanije Logiko doo, koja je specijalizovana za savetovanje u Supply Chain Managementu.

Renomirani je konsultant koji je savetovao mnoge kompanije, menadžere i preduzetnike i za njihove potrebe osmislio i sproveo mnogobrojne projekte vezane za optimizaciju troškova u nabavci, logistici i proizvodnji. Ekspert je za optimizaciju operativnih procesa (logistike, nabavke i proizvodnje) i poseduje višegodišnje iskustvo na području razvoja menadžmenta. Autor je knjiga “Optimizacija zaliha u šest koraka” i “Logistika brzinom svetlosti”, a sarađuje i sa više stručnih časopisa i publikacija (InStore magazin, Lider, Business.hr, Eukonomist, Poduzetnik, Poslovni savjetnik, Progressive, Infotrend...).

Nosilac je sertifikata: Certified Managment Consultant (CMC); Green Belt Six Sigma; SAP Solution Consultant Supply Chain Management, kao i mnogih drugih trenerskih i konsultantskih certifikata. Član je Udruge poslovnih savjetnika, Udruge hrvatskih izvoznika i Hrvatske udruge za nabavnu djelatnost. 

Postoje stvari koje se u životnom veku svakog čoveka događaju jednom ili nijednom. To su šokovi, kao što su razorne prirodne katastrofe, pandemije, velike krize i globalni sukobi. Naša generacija je doživela nekoliko ovih šokova u samo 10-15 godina razmaka. Kako je sve to uticalo na lance snabdevanja? 
Recesija iz 2008-2009. je bila devastirajuća i ostavila duboke ožiljke u finansijama, industriji, građevinarstvu itd. Pandemija COVID-19 je uzrokovala zaključavanje (lock-down) celog sveta na dva meseca što je do sada bilo nezamislivo u ovako globalizovanom svetu. Taj lock-down, usled pandemije, zaustavio je svet na dva meseca i pokrenuo „savršenu oluju“ ili „savršeni“ bullwhip-efect na čijem talasu nestašica resursa i inflacija cena ćemo još dugo jahati. 

Pomenuli ste bullwhip-efect. Šta je to i kako se boriti protiv njega?
To je noćna mora svakog lanca snabdevanja. Bullwhip-efect kao fenomen je poznat od sedamdesetih godina i nije ga moguće iskoreniti jer se zasniva na psihologiji mase i posledica je iskonskog straha čoveka za egzistenciju i poriva za preživljavanje. U prevodu, to je efekat biča i on se sastoji od malih promena u potražnji na jednom kraju lanca snabdevanja, koji uzrokuju sve veće talase poremećaja na strani ponude, a posebno u proizvodnji kod krajnjeg dobavljača. Prekid svih, ili gotovo svih, aktivnosti globalno uzrokovalo je tako veliki poremećaj koji je stvorio bullwhip-efect kakav još nismo videli i uzrokovao tako velike globalne tektonske poremećaje u snabdevanju sirovina, materijala i gotovih proizvoda da ćemo ih još dugo osećati. Da bi bilo još gore, u isto vreme se poklopilo i zatvaranje nekoliko fabrika čipova i poluvodiča koji su pokrenuli nestašicu skoro sve elektronike i posledično svih proizvoda u koje se ona ugrađuje. A, to je skoro sve od konzumne elektronike, bele tehnike pa do automobila.

Zaključavanje u Šangaju, tokom aprila, stvorilo je dodatni pritisak na lance snabdevanja. Kompanija Maersk procenila je da će usluge pomorskog prevoza sa odredištem, odnosno polazištem u Šangaju, biti smanjene za 30%. Do kakvih sve poremećaja je došlo usled ove situacije i kako ih prevazići?
Ovo je još jedan slučaj bullwhip-efecta koji stvara promenu na jednoj strani lanca snabdevanja, a može imati velike posledice na drugom kraju lanca. Ipak, mislim da će ovakve situacije kroz vreme imati sve manje uticaja, jer se Zapad sve više trudi da postane samoodrživ i kreće u svojevrsnu de-globalizaciju lanaca snabdevanja. Naravno, to je dugoročan proces i ovakvi ekscesi će kratkoročno imati značajan uticaj.

Proizvodnja ne može biti produktivna uz nedostatak sirovina, niti distribucija i maloprodaja mogu dodati vrednost krajnjem kupcu, uz nedostatak zaliha na policama

Taman kada se činilo da pandemija polako jenjava i da se stvari normalizuju, koliko-toliko po tom pitanju, izbilo je novo krizno žarište. Kako, i u kojoj meri, je rat u Ukrajini uticao na globalna kretanja?
Dodatan udar na totalno poremećene lance snabdevanja dogodio se u vidu rata u Ukrajini koji je, samo naizgled, lokalni sukob i prerastao je u globalni rat Zapada, pod vođstvom Amerike, i Rusije, kao agresora. Bez ulaženja u njegovu geopolitičku važnost, dovoljno je spomenuti da Evropa uvozi polovinu potrebne energije iz Rusije i da sama ta činjenica izaziva jezu u Evropi. Jedini ko spava kao beba, u celoj ovoj situaciji je, možda, američki predsednik, jer globalno povećanje cena nafte i plina ide na ruku američkoj (sada profitabilnoj) proizvodnji ovih energenata iz škriljevca. Čelnike svih ostalih evropskih zemalja ova noćna mora drži budnima noću jer povećane cene energenata (na stranu strah od smrzavanja po zimi koja je na sreću pri kraju) uzrokuje povećanje cena i podgrejava inflaciju, koja se zahuktala zbog same nestašice i povećanja cena ostalih sirovina i hrane.

Šta sve to konkretno znači za lance snabdevanja?
Glavne komponente svakog lanca snabdevanja su proizvodnja, distribucija i trgovina. Trgovina, a posebno maloprodaja, nalazi se na samom kraju potražnog dela lanca snabdevanja, gde na kretanje potražnje utiču svakodnevne odluke krajnjih kupaca i potrošača. Svi globalni problemi, kao što su krize i strah od nezaposlenosti, inflacije sa stalnim povećanjem cena i obezvređivanjem štednje, strah od rata i slično su javno vidljivi u trgovinama kada na policama nema namirnica ili cene svakodnevno rastu. Istina je da bullwhip-efect nastaje u maloprodaji i to zbog direktnog uticaja globalnih kretanja na odluku krajnjeg kupca na kupovinu. Ali, isto tako posledice sekundarnog talasa, koji se vraća od dobavljača u obliku nestašica i povećanja cena, udaraju po trgovinama i potrošačima. 

Kakvu ulogu, u tim procesima, igra distribucija i logistika?
Distribucija je krvotok koji pojednostavljeno rečeno spaja proizvođača i trgovca odnosno brine se da zalihe proizvedenih proizvoda budu ravnomerno raspoređene kroz lanac snabdevanja i da na optimalan način dođu do krajnjeg kupca. To je logistička funkcija odnosno buffer koji pokušava da izgladi bullwhip-efect, koji sa malim promenama u potražnji na jednom kraju lanca snabdevanja uzrokuje tektonske poremećaje na strani ponude, a posebno u proizvodnji. Dosad nezamislivi lock-down usled pandemije je pokrenuo majku svih talasa i poremećaje na strani ponude u obliku nestašica materijala te inflaciju kojoj se ne nazire kraj, te se distribucija našla između čekića (oscilacije u potražnji i nepredvidive reakcije potrošača) i nakovnja (nestabilne ponude zbog ograničenih kapaciteta proizvodnje, stalnih nestašica sirovina i povećanja cena). 

Antonio Zrilić: Još u osnovnoj školi sam dobio knjigu sa naslovom “Uči se od sunca”, koja je zapravo divna priča o učitelju koji je savetovao svom učeniku da se uči od sunca: Ujutro izlazi, uveče zalazi i za sobom ostavlja svetli i topli trag. Kasnije sam u gimnaziji napisao sastav na tu temu (i dobio prosečnu ocenu), ali ovaj kredo sam poneo sa sobom i u svoj rad sa klijentima.

Proizvodnja je na kraju lanca i na njoj se najviše vide posledice ovih poremećaja?
Tako je. Proizvodnja je radno i kapitalno intenzivna delatnost koja teško podnosi oscilacije u potražnji i nije jednostavno povećavati i spuštati kapacitete. Moderna filozofija proizvodnje zasniva se na Lean metodologiji, koja je krivo shvaćena da treba pošto-poto snižavati troškove i zbog toga je upala u patološku zamku zvanu „anoreksija“. Kasnije se Lean povezao sa metodologijom Six Sigme koja zagovara izbegavanje oscilacija u procesima jer oscilacije uzrokuju greške. Six sigma je, zapravo, bila zapadni odgovor na Lean i zasniva se na filozofiji „ne talasaj“ odnosno da treba smanjiti oscilacije u procesima kako bi proizvodnja glatko tekla i bila produktivnija. U stvari, originalna ideja Leana, istina, znači da se izbace svi viškovi i troškovi iz procesa, ali krajnji cilj je da procesi budu osetljivi na promene i na brzu reakciju. 

Na osnovu vašeg dugogodišnjeg iskustva, i prakse koju ste sticali u radu sa kompanijama, šta predlažete kao rešenje?
Ne možete odgovoriti na oscilacije u potražnji uz nedostatak i fluktuaciju radne snage. Treba razmisliti o olakšavanju onboardinga (procesa primanja i uvođenja novih radnika u posao), te o dužem zadržavanju radnika kroz bolje plate i uslove od konkurenata. Birajte ljude sa stavom i koji žele učiti, a ne ljude sa iskustvom. Kapacitete mašina ne možete povećati u kratkom roku pa trenutno imam dosta projekata sa klijentima s kojima radimo na boljem iskorišćavanju skrivenih (neoptimalnih) kapaciteta, kroz optimizaciju procesa proizvodnje i bolje planiranje.

Kakve zalihe držati u ovako nesigurna vremena?
Proizvodnja ne može biti produktivna uz nedostatak sirovina, niti distribucija i maloprodaja mogu dodati vrednost krajnjem kupcu, uz nedostatak zaliha na policama. Klijentima uvek govorim da razmisle o tome da li im je asortiman optimalan, kakva im je trenutna struktura zaliha, kakve zalihe su im potrebne i žele da drže kako bi osigurali konstantno snabdevanja lanaca. Isto tako, treba da koriste svoje podatke (Big data) koji mogu pomoći u prognozama i odlukama koje količine nabavljati, te koje i kolike zalihe držati. 

Kako tehnologija i automatizacija mogu da ublaže posledice krize i koje su ključne tehnološke inovacije u lancima snabdevanja koje će obeležiti ovu godinu?
Ne verujem da će bilo koja tehnologija biti tehnologija godine, jer tehnologije se stvaraju godinama i decenijama. Međutim, tehnologije koje bih izdvojio, i koje već neko vreme izazivaju pažnju, su robotizacija - koja može zameniti sve akutniji nedostatak radne snage i Internet of things u kombinaciji sa 5G mrežama - koja će pomoći u prikupljanju podataka bez interfejsa ljudi.

Imate li još koji savet za kraj?
Treba razmisliti o tome s kim i kakva partnerstva sklapati u budućnosti, i da li je odgovor u taktičkom outsourcingu i u kojem nivou? Primera radi, s nekim manjim konkurentima koji imaju višak kapaciteta i fali im gotovine. I na kraju, sada je pravo vreme za ulaganje u optimalan nivo automatizacije i tehnologije.

O ovim, i nekim drugim, temama će biti reči i na predstojećoj konferenciji Supply Chain Summit, koja će biti održana 6. juna, u Beogradu. Šta biste poručili potencijalnim učesnicima, zbog čega bi trebalo da nam se pridruže na ovom događaju?
Tako je, ove godine održavamo, nakon male kovid pauze, drugi Supply Chain Summit u Beogradu i deseti u Zagrebu. Ove godine, nije bilo teško napraviti program jer sve što se događalo poslednje dve godine, imalo je ogroman uticaj na lance snabdevanja. Biće reči o nestašicama sirovina, radne snage, inflaciji i pregledu transporta, kao i o uticaju na proizvodnju, distribuciju i trgovinu. Takođe, imaćemo studije slučaja o projektima interneta stvari (IoT) i Machine Learning-a, i još mnogo stvari da ne otkrivamo previše.