Prateći forume poljoprivrednika, koji su trenutno u fazi nabavke đubriva, naročito za važnu prihranu pšenice u februaru, saznajemo da mnogi od njih ipak neće kupiti pa tako ni baciti na njive veće količine. A manje đubriva, znači i manje prinosa.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz novembra 2022. mineralna đubriva u Srbiji su za godinu dana poskupela čak 126%. Zbog toga računica poljoprivrednika pokazuje da je đubrivo i dalje skupo u odnosu na ranije sezone i da bi sa trenutnom otkupnom cenom žitarica (koje su u padu) bilo prihvatljivo da ono košta upola manje.
Vrlo je logično da se upotreba đubriva smanjuje u poslednje vreme. U razgovoru s pojedinim poljoprivrednicima možemo da čujemo da ne mogu da upotrebe onoliko đubriva koliko je potrebno. Mi ih uvek savetujemo da neki minimum mora da se koristi u zavisnosti od planirane količine prinosa. Ali neki nisu u mogućnosti, pa umanjuju za određeni procenat, kaže za Politiku Biljana Sikirić, iz Instituta za zemljište u Beogradu. Prema njenim rečima, za pšenicu je prihrana azotom neophodna i to bar u dva do tri navrata krajem zime, početkom proleća.
Slična situacija je i u svetu i u Evropi. Blumberg je nedavno objavio da bi pad troškova mogao da ohrabri poljoprivrednike da ponovo počnu da primenjuju više đubriva, podstičući proizvodnju, što bi istovremeno uticalo da se smanje troškovi hrane za potrošače koji su takođe pogođeni istorijskom inflacijom. Međutim, kako se navodi, đubrivo se globalno i dalje slabije prodaje, jer poljoprivrednici izbegavaju da se izlažu visokim troškovima dok su cene njihovih proizvoda neizvesne.
izvor: eKapija
foto: pixabay
