U NBS navode da inflatorni pritisci na globalnom nivou i dalje izazivaju zabrinutost iako su svetske cene energenata, pre svega električne energije i gasa, ali i drugih primarnih proizvoda, smanjene, a pokazatelji koji ukazuju na zastoje u globalnim lancima snabdevanja i kontejnerske transportne troškove gotovo u potpunosti vraćeni na nivoe pre pandemije.
Inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, ali su nivoi na kojima se nalazi i dalje relativno visoki. Pritom, bazna inflacija sporije opada od ukupne u mnogim zemljama, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalji rast zarada, što ukazuje na to da borba centralnih banaka sa inflacijom još uvek nije završena. O tome govori i činjenica da su vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, ponovo u maju povećale svoje referentne kamatne stope. To bi trebalo da doprinese očekivanom daljem slabljenju globalnih inflatornih pritisaka, zaključuju u centralnoj banci.
Međugodišnja inflacija u aprilu usporila je na 15,1 odsto, sa 16,2 odsto u martu, pre svega usled usporavanja godišnjeg rasta cena hrane. Bazna inflacija, kada se iz ukupne isključe cene hrane i energije, iznosila je 11,1 odsto.
NBS očekuje dalje opadanje međugodišnje inflacije, a nedavno su projektovali da će u decembru inflacija iznositi sedam do osam odsto.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay
