Naime, usvajanje održivih praksi nije samo korisno za planetu, već je i „pametna“ poslovna strategija koja je u skladu sa uverenjima potrošača, bez obzira na to da li su konzument proizvoda ili korisnik neke usluge. Ova promena je dovela do novog talasa korporativnih strategija koje se fokusiraju na holističku održivost, uzimajući u obzir ne samo profit, već i blagostanje zaposlenih, šire zajednice i planete u celini.
Zamislimo biznis kao baštu kojoj je potrebna adekvatna nega, kako bi kontinuirano cvetala. Ova bašta ne simbolizuje samo skup zanimljivih boja ili zadovoljstvo koje osećamo kada vidimo da je ulaganje naših resursa „urodilo plodom“, već je metafora koja prikazuje ogledalo navika svih koji doprinose da ova naša bašta raste. Ovo možda i nije metafora, ali evo zašto može da bude važna.
Ljudi: jedan od ključnih faktora za uspeh svake bašte, ali i biznisa, jesu ljudi – njihova motivacija, energija, želja za učenjem, zdravlje. Oni žele da budu deo svake male ili velike uspešne priče kada imaju osećaj da rade nešto što ima svrhu i kada profit nije jedina vodilja organizacije u kojoj rade. Ovakva kultura organizacije obezbediće privlačenje i drugih da budu deo kompanije, posebno što je generacijama današnjice izuzetno važno da kompanija u kojoj rade bude odgovorna prema svim ciljnim grupama. Oni postavljaju sve više pitanja i želeće da znaju svaki detalj rasta ove naše bašte.
Lojalnost: verujem da su neki od nas doživeli osećaj u kome se „poverenje dugo stiče, a brzo gubi“. Tako je i sa lojalnošću potrošača. Njihovo poverenje počinje da se gradi u samim osnovama, kada negujemo tle koje će kasnije doneti najlepše plodove. Sastojci koje koristimo, kako zalivamo, da li nam je fokus na kvalitetu ili kvantitetu. Kada bi nas potrošač pitao kako je nastalo ovo što drži u rukama, šta bismo mu rekli? Da li bismo na to bili ponosni?
| Zamislimo biznis kao baštu kojoj je potrebna adekvatna nega, kako bi kontinuirano cvetala |
Rast profita: održivost nije kratkoročni trošak, već dugoročna investicija – pa joj je glavni saveznik i strpljenje. Nije u pitanju samo dobročinstvo, dodatna vrednost koju dajemo zajednici, reč je i o poslovanju. Ukoliko želimo da dobijemo kvalitetan proizvod, u njega treba da investiramo u svakom segmentu razvoja. Možda nećemo osetiti rezultate u datom momentu, ali ako na početku postavimo ciljeve koji uključuju i ovaj segment poslovanja, moći ćemo da merimo rezultate i da vidimo progres.
Regulatorni okvir: pravni okvir se sve više razvija, i na taj način intenzivno usmerava kompanije ka tome da održivi razvoj ne bude izbor, već nešto što treba da bude, i jeste, neizostavni deo poslovne strategije. Proaktivnim delovanjem u ovoj oblasti, pravovremenim planiranjem, kompanija neće osetiti posledice ovih promena, a na duže staze će sačuvati sve svoje resurse – ljude, finansije i vreme.
Komunikacijski stručnjaci, ali i stručnjaci koji se bave održivim razvojem, sa izazovima se suočavaju na dva fronta: internom (uveriti biznis da je poslovanje sa svrhom integralni deo uspeha celokupnog poslovanja) i eksternom (ponuditi potrošačima ono što će ih održati lojalnima i što je u skladu sa njihovim uverenjima i to uraditi sa dobrim namerama). Jer, na kraju dana, svi smo mi potrošači. Kakav bismo proizvod želeli da držimo u rukama?
