Izvezeno je robe u vrednosti 2,1 milijarde evra, što je 1,6 odsto manje nego u januaru 2023. godine, dok je vrednost uvezene robe bila 2,6 milijardi evra, odnosno 7,5 odsto manje nego u isto vreme lane.
Deficit je bio 532,7 miliona evra, što je smanjenje od 25,3 odsto u poređenju s januarom prošle godine.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 80,1 odsto i bila je veća nego u istom mesecu 2023. godine, kada je iznosila 75,2 odsto.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše je bilo proizvoda za reprodukciju, 63,1 odsto, slede roba za široku potrošnju sa 24 odsto i oprema, sa 12,8 procenata. U strukturi uvoza takođe su najviše bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 56,8 odsto, slede roba za široku potrošnju sa 20,2 odsto i oprema sa 11,6 procenata.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini, te su zemlje Evropske unije činile 61,7 odsto ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner bile su zemlje CEFTA, s kojima je Srbija imala suficit u razmeni od 183,9 miliona evra što je rezultat uglavnom izvoza električne energije, nafte i naftnih derivata, žitarica i proizvoda od njih, pića i električnih mašina i aparata.
Izvoz Srbije u zemlje CEFTA iznosio je 276,1 miliona evra, a uvoz 92,2 miliona evra, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila 299,5 odsto.
Posmatrano po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa susedima: s Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Od ostalih zemalja ističu se suficiti s Bugarskom, Finskom, Hrvatskom, Češkom, Slovačkom, Švedskom, Nemačkom, Grčkom, SAD, Velikom Britanijom, Rumunijom, Francuskom, naveo je RZS.
Najveći deficit Srbija je imala u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Slede deficiti s Ruskom Federacijom, Turskom, Kazahstanom, Holandijom, Azerbejdžanom, Mađarskom, Italijom, Belgijom, Danskom, Poljskom, Španijom.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
