Autor: Milica Miškovič, Managing partner, ESG Knowledge hub
Foto: 8photo/Freepik
Odgovorno i održivo poslovanje u sektoru proizvodnje robe široke potrošnje i distribucije/logistike dobija sve više na značaju, kako globalno, tako i u Srbiji. Integracija održivosti u poslovne modele proizvođača robe široke potrošnje i distributera/logističara zasniva se na analizi uticaja, rizika i prilika u vezi sa faktorima životne sredine, socijalnih pitanja i upravljanja i težnji da se negativni uticaji što više smanje ili neutralištu, da se uspešno predvide akcije za izbegavanje ili ublažavanje posledica rizika koji proističu iz tih faktora, ali i da se, kroz inovaciju i nove pristupe, iskoriste prilike u dinamičnom okruženju ubrzanih promena.
U skladu s tim, kompanije u Srbiji uveliko prilagođavaju svoje strategije kako bi poslovanje učinile održivijim, što se u savremenom poslovnom okruženju, u ukupnom zbiru, odražava na bolje poslovne šanse i vrednost na tržištu, a kao krajnji rezultat i na doprinos boljem društvu sa zdravijom životnom sredinom. Rekli bismo da je u pitanju jasna win-win situacija, ali na tom putu prisutni su i brojni izazovi, poput broja i obuhvata tema koje treba adresirati, prioritizacije tema koje zahtevaju urgentnu ili veću pažnju, trade off-a između kratkog i dugog roka, ali i dostupnih resursa, znanja i odlučnosti da se promene sprovedu.
Ukoliko tome dodamo i činjenicu da preduzeća ne posluju izolovano, i da su prisutne jake međuzavisnosti sa drugim akterima, postaje jasno da značajni uticaji, odnosno rizici i prilike mogu da se dese u uzvodnom ili nizvodnom delu lanca vrednosti, a ne u sopstvenim operacijama. Fokusiranje na sopstvene operacije daje delimičnu sliku, a kada je u pitanju održivost, kadar je uvek širi.
Fokus na održive izvore sirovina
Jedna od ključnih tema u ovom sektoru je težnja ka uspostavljanju održivih lanaca snabdevanja – što se odnosi na smanjenje ugljeničnih emisija, poboljšanje transparentnosti i podsticanje fer poslovnih praksi kod dobavljača uz nultu toleranciju na kršenje ljudskih prava. Održivosti doprinosi i usmeravanje na lokalne izvore sirovina koje su dostupne na određenim područjima, naročito ukoliko su praćeni programima podrške razvoju domaćih dobavljača i poljoprivrednika.
Na primer, u prehrambeno-prerađivačkoj industriji, kroz praktikovanje regenerativne poljoprivrede, može se snažno podržati obnavljanje i poboljšanje zemljišta tokom vremena, uz ostvarenje pozitivnih uticaja na ekosistem, i lokalnu zajednicu. Ovo je posebno značajno u kontekstu klimatskih promena, gde regenerativna poljoprivreda može pomoći većoj eliminaciji ugljenika iz atmosfere, a kroz uvođenje rotacije useva, agro-šuma, i drugih regenerativnih metoda, lokalni proizvođači mogu doprineti stvaranju otpornijih agroekosistema. Ipak, kada smo kod iste industrije, palmino ulje je nezaobilazan sastojak mnogobrojnih prehrambenih industrijskih proizvoda. A, upravo jedan od najvećih problema s uzgojem palmi uljarica jeste krčenje šuma, posebno tropskih prašuma, radi stvaranja plantaža. Ovo dovodi do gubitka biodiverziteta, kao i gubitka prirodnih apsorbera značajnih količina ugljen-dioksida, doprinoseći klimatskim promenama. Osim toga, u mnogim regionima gde se uzgajaju palme uljarice, često se beleži i neetičko ponašanje prema radnicima. I dok regenerativna poljoprivreda predstavlja priliku za pozitivan uticaj na životnu sredinu i lokalnu zajednicu uz angažovanje lokalnih dobavljača, nabavka palminog ulja mora proći kroz filter odgovarajućih provera kako bi se potvrdilo da dolazi iz održivih izvora, gde se poštuju ekološki i socijalni standardi.
Odgovoran biznis pažljivo analizira svoje uticaje duž čitavanog lanca vrednosti i transparetno govori o svojim ciljevima i ostvarenim rezultatima.
Foto: redgreystock/Freepik
Kupci traže održive proizvode
Kompanije u industriji robe široke potrošnje često grade dugoročnu reputaciju na osnovu kvaliteta svojih proizvoda, inovacija, odgovornosti prema potrošačima i društveno odgovornih praksi. Postojeći trendovi u ishrani, kao što su povećana svest o biljnoj ishrani, smanjenje konzumacije šećera i obrađenih namirnica, težnja ka prirodnim i funkcionalnim sastojcima, direktno utiču na potrošačke preferencije i kupovne navike. Informisani potrošači često prate nutritivne vrednosti proizvoda, sastojke i način proizvodnje, te se sve više okreću proizvodima koji podržavaju njihovo zdravlje, a podjednako im je bitno poreklo sastojaka, etički uzgoj i prakse koje se odnose na životnu sredinu.
Dok brojna istraživanja pokazuju da kupci kojima cena nije primarni i jedini kriterijum, žele „zelene“ i „fer“ proizvode, nedavni slučajevi otkrivanja manipulativnog označavanja i reklamiranja proizvoda koji su uzburkali javnost, pobuđuju skepticizam. Zato su intervencije regulatora postale neophodne, ne samo zarad zaštite potrošača i suzbijanja nepoštenih trgovinskih praksi, već i zarad jasne diferencijacije kompanija koje zaista ulažu u istraživanje i razvoj, i onih koje nastoje da se okoriste zelenim trendovima samo u domenu komunikacije.
Od kada ju je Evropska komisija prvi put predložila, u martu prošle godine, put donošenja zakona u EU trenutno prolazi direktiva o zabrani upotrebe „zelenih“ tvrdnji pri označavanju i reklamiranju proizvoda. Potreba za uvođenjem novih pravila potkrepljena je analizom koja je pokazala da je više od 50% tvrdnji istaknutih na ambalaži poput „klimatski neutralan“, „prirodno“, „eko“ na uzorku od 150 označenih proizvoda – nejasno, obmanjujuće ili neosnovano. Isto tako, polovina od oko 230 ispitanih eko oznaka bila je zasnovana na slabim proverama ili provere nije ni bilo. Nova pravila, ukoliko budu usvojena, podrazumevaće da je za isticanje tvrdnji koje se odnose na uticaj na životnu sredinu, kao što su takođe, „biorazgradivo“, “proizveden uz smanjenu upotrebu vode“ i sličnih, obavezno postojanje dokaza zasnovanih na naučno-utvrđenim činjenicama. Iako bi izbori u EU mogli da uspore donošenje ovog propisa, budući da je preostalo da se o njegovom usvajanju izjasni i 27 članica u okviru Evropkog saveta, očekivanja idu u pravcu da bi direktiva mogla biti usvojena pre kraja ove godine.
Na tržištima su u toku promene koje mogu dovesti do evolucije u načinu na koji shvatamo i praktikujemo potrošnju. To je kompleksno pitanje koje se tiče, kako samih kompanija, tako i regulatora i potrošača. Dok globalna potrošnja dobara i usluga i dalje raste, neke države pokazuju snažnu posvećenost prelasku sa modela linearne potrošnje na modele bazirane na održivosti i cirkularnosti. Na tom planu, tržište Evropske unije ima snažan uticaj i na naše regulatorne tendencije, ali i na dobre poslovne prakse koje u našem slučaju, idu korak ispred zakonskih obaveza. Ciljevi u ovoj oblasti vezani su za smanjenje otpada, reciklažu i ponovnu upotrebu, odgovorno upravljanje resursima, ekodizajn, smanjenje upotrebe plastike i upravljanje toksičnim supstancama. Sva ova pitanja, iako tematski vezana za životnu sredinu, itekako se tiču potrošača i društva u celini.
Efikasnija distribucija sa manjim uticajem na životnu sredinu
Kao deo lanca vrednosti, trendovi u distribuciji proizvoda često odražavaju dinamične promene u potrebama potrošača, tehnologiji, regulativama i globalnim tržištima. Efikasna logistika igra ključnu ulogu u sektoru robe široke potrošnje zbog velikih količina proizvoda koji se brzo kreću kroz lanac snabdevanja. Integracija tehnologija poput pametnih skladišta, praćenja inventara, i automatizacije procesa omogućava bržu i precizniju distribuciju što je takođe u vezi sa smanjenjem uticaja na životnu sredinu, uključujući i upotrebu vozila sa manjim emisijama, optimizaciju ruta dostave, i smanjenje transportne ambalaže.
Ljudi su uvek ključ
Kada su osnovni uslovi vezani za brigu o zaposlenima i radne uslove zadovoljeni, ono što razlikuje uspešne od manje uspešnih organizacija proizilazi iz organizacione kulture. Organizacije koje svrstavaju održivost u sam vrh svojih vrednosti, spremne su da preuzmu odgovornost za svoj uticaj na zajednicu, životnu sredinu i druge zainteresovane strane, i aktivno rade na poboljšanju. Kultura održivosti podrazumeva transparentnost – to znači biti otvoren za deljenje informacija o svojim praksama, ciljevima, i uticajima, biti spreman na iznošenje sopstvenih činjenica, ali i prihvatanje različitih mišljenja, a ponekad i hrabrost za njihovo neprihvatanje. Dok god su očekivanja zainteresovanih strana „razumna“, otvorenost doprinosi izgradnji poverenja između kompanije, zaposlenih i šire zajednice i privlači one sa istim vrednostima. Kroz uključenost zaposlenih u proces donošenja odluka i podsticanje na razumevanje uticaja sopstvenih aktivnosti, kultura održivosti podstiče inovacije u smislu razvoja održivih proizvoda, tehnologija i poslovnih modela doprinoseći konkurentskoj prednosti. Merljivi ciljevi i dobro razumevanje svrhe koja stoji u osnovi svake inicijative, ključ su za motivisane i posvećene zaposlene koji doprinose stvaranju vrednosti za kompaniju i boljeg društva za potrošače i građane.
Partnerstvo sa lokalnom zajednicom
Na kraju, ali svakako ne manje važan je i odnos sa lokalnom zajednicom koja može doprineti uspehu ili neuspehu kompanije, a zasniva se na širokom spektru inicijativa podrške, poboljšanju kvaliteta života stanovništva i izgradnji dugoročnih odnosa sa zainteresovanim stranama. Kompanije iz sektora robe široke potrošnje često sprovode programe društvene odgovornosti usmerene na razvoj obrazovanja, zdravlja i sporta, podržavaju lokalne humanitarne organizacije i inicijative koje doprinose ekonomskom razvoju i socijalnom blagostanju zajednice.
U zaključku, odgovorno poslovanje proizvođača robe široke potrošnje i distributera/logističara u Srbiji zasniva se na praćenju globalnih trendova i usvajanju dobrih praksi omogućavajući im prilagođavanje promenama u društvu, očekivanjima po pitanju uticaja na životnu sredinu i potrebama za stalnim unapređenjem uslova rada za svoje zaposlene.
Dugogodišnja saradnja sa kompanijama iz ove industrije dovodi me do zaključka da u Srbiji ima kompanija koje predstavljaju primere dobre prakse u širim regionalnim i evropskim okvirima, i da proaktivni pristup održivom i odgovornom poslovanju može doneti dugoročne koristi kako za kompanije, tako i za celokupno društvo.
