Autor: Smart Plus Research
Između ljudi i kućnih ljubimaca odvajkada postoji posebna veza jer smo potrebni jedni drugima, pogotovo danas u okviru urbanog i stresnog načina života. Podsećaju nas na vezu sa prirodom, prave nam društvo kod kuće i kao pravi članovi porodice učestvuju sa
nama u našim rekreativnim i radnim aktivnostima. Iako zahtevaju pažnju i udovoljavanje beskrajnog niza zahteva, neretko umeju da nas dobro nasmeju. Ne čudi zato da brojne studije potvrđuju da kućni ljubimci mogu pozitivno uticati na mentalno i fizičko zdravlje svojih vlasnika.
Koliko se naših sugrađana opredeljuje da uživa u njihovom društvu, kakve su navike vlasnika ljubimaca u Srbiji, da li ih različito tretiraju u ruralnim i urbanim sredinama, na koji način brinu o njima i njihovom zdravlju, čime ih sve hrane, vode li ih na putovanja, koje portale za ljubimce posećuju i šta na njima pretražuju? Odgovore na ova i slična pitanja daju rezultati istraživanja koje je agencija Smart Plus Research sprovela na teritoriji Srbije tokom aprila 2024. godine. Istraživanjem je obuhvaćeno 1.000 punoletnih građana, a uzorak je bio reprezentativan prema polu, uzrastu, regionu i tipu naselja (urban i rural).
Krzneni, pernati ili vodeni prijatelji?
Kućni ljubimci članovi su svakog trećeg domaćinstva u Srbiji. Ljubimci su nešto češće društvo stanovnika istočne i južne Srbije (44%), kao i mladih od 18 do 24 godine (48%), dok se za brigu o njima ređe opredeljuju stanovnici Beograda (31%) i stariji od 65 godina (28%). Iako život u stanu nije prepreka kada je tu želja za ljubimcem, većina vlasnika živi u kući (76%).
Najčešći krzneni članovi porodice jesu psi (74%), koje nešto češće čuvaju muškarci (80%), dok su na drugom mestu mačke (32%) čiji su vlasnici češće žene (40%) i stariji od 65 godina (43%). Pernate ljubimce odabralo je 6% vlasnika, dok 5% njih čuva ribice, a 3% hrčke. Nije neobično da neko ima više različitih kućnih ljubimaca, a zanimljivo je da je najčešća kombinacija upravo ona koja važi za najmanje skladnu - pas i mačka (13%).
Najčešća situacija je da dom čuva jedan pas (86%), dok svaki deseti na tom zadatku ima podršku još jednog psa. Većina mačaka, takođe, uživa u tome da ima celo domaćinstvo i pažnju samo za sebe (64%), mada 19% njih to deli sa još jednom, a 13% sa još dve mačke.
Dva od pet psa ljubimca su mešanci, dok su među rasnim najzastupljeniji nemački ovčar (7%), retriver (6%) i labrador (5%). Malteški psi, jazavičari, bišoni, pulini, goniči, čivave, bigl - samo su još neke rase pasa koji prave društvo stanovnicima širom Srbije. Mačke ljubimci su skoro po pravilu domaće, mešanci (96%), dok tek poneko ima rusku plavu, britansku kratkodlaku, persijsku ili sijamsku mačku.
Zašto imati kućnog ljubimca?
Najviše je vlasnika koji su svog ljubimca dobili na poklon (41%), trećina je ljubimca udomila, a trećina kupila. Ptice se najčešće kupuju (79%), mačke udomljavaju sa ulice (53%), a psi se dobijaju na poklon (41%) ili kupuju (34%). Tek 4% ljubimaca je udomljeno iz azila.
Glavni razlog zbog kog se većina odluči za kućnog ljubimca je ljubav prema životinjama (46%), a ta ljubav je posebno izražen motiv za većinu mlađih vlasnika - od 18 do 24 godine (74%) i od 25 do 34 godine (63%). Trećina vlasnika, koji pripadaju uzrasnoj grupi od 35 do 44 godine, čuva ljubimce zbog dece, dok najstariji (65+) vlasnici (30%) i oni sa sela (19%) ističu potrebu za zaštitom kuće ili imanja. Žene češće navode da im ljubimci podižu raspoloženje (12%), a muškarci da vole da imaju obavezu i razlog za aktivnost (5%).
Humanitarno ponašanje
Trećina svih stanovnika Srbije bila bi spremna da usvoji kućnog ljubimca iz azila. Spremniji da usvoje su oni koji već imaju ljubimca (59%), žene (39%), mladi do 24 godine (49%), kao i stanovnici Vojvodine (46%) i istočne i južne Srbije (41%). U glavnom gradu, 75% stanovnika ne bi usvojilo kućnog ljubimca iz azila.
Kada su u pitanju donacije novca ili hrane azilima ili organizacijama za kućne ljubimce, tek 12% je nekada to učinilo, a nešto češće od ostalih su to oni koji već imaju ljubimce (21%), stanovnici uzrasta od 45 do 54 godine (17%) i stanovnici Vojvodine (16%), dok su ovi dobrotvorni činovi najređi kod stanovnika zapadne Srbije i Šumadije. Na pitanje zašto nisu donirali, većina navodi da nije ni razmišljala o tome (29%), da nisu imali priliku (22%) ili da nisu bili u mogućnosti (17%). Ima i onih koji ne vide razlog za ovaj čin (17%), a ovaj odgovor je češći među muškarcima (20%), stanovnicima zapadne Srbije (29%), onima koji žive na selu (22%) i onima koji nemaju ljubimce 22%. Još neki od navedenih razloga su i to da ne znaju kako i kome mogu da doniraju.
Kako vlasnici brinu o svojim ljubimcima?
Većina pasa koji žive u kući najviše vremena provode napolju (76%), a najčešće i spavaju u svojoj kućici u dvorištu (68%). U stanovima, 70% pasa ima svoje mesto ili krevet za spavanje, a četvrtina spava u krevetu sa vlasnikom ili, češće, vlasnicom. Mačke koje žive u kući takođe su većinom napolju (75%), a 67% njih i spava u dvorištu, dok četvrtina ima svoje mesto za spavanje u kući. Mačke koje žive u stanu većinom su unutra (77%), mada neke provode najviše vremena na terasi (24%). Svaka druga maca koja živi u stanu spava u krevetu sa svojim vlasnikom, dok 41% njih ima svoje mesto za spavanje.
Većina vlasnika (60%) svoje ljubimce najčešće hrani kupovnom hranom, dok četvrtina jede ono što ostane od jela i hrane koju je vlasnik spremio za sebe, a 14% dobija posebno pripremljenu hranu. Svaki drugi vlasnik povremeno nagrađuje ljubimca poslasticama, a 35% njih im daje i neophodne suplemente.
Redovne posete veterinaru na listi su obaveza 36% vlasnika, a tome veći značaj pridaju stanovnici regionalnih centara (76%). Najviše vlasnika se za posetu veterinaru odlučuje tek kada nešto ozbiljnije nije u redu (38%), dok 30% vodi svog ljubimca kod veterinara uvek kada se ne ponaša uobičajeno. Čak 15% gotovo nikada ne vodi ljubimca kod veterinara, a to su uglavnom stariji vlasnici kućnih ljubimaca (65+) i oni koji žive na selu.
Šest od deset vlasnika nema svog izabranog veterinara. Veterinar se bira uglavnom na osnovu preporuke prijatelja koji imaju kućne ljubimce (51%), ali i na osnovu blizine ordinacije (43%), što je pogotovo bitno u Beogradu (64%).
Sedam od deset vlasnika se ne odlučuje da ljubimca povede na putovanje. Petina to ipak čini ako je u pitanju putovanje po Srbiji, a na to su spremniji mladi (18-24) vlasnici (40%). Oni koji putuju bez ljubimca, na čuvanje ga ostavljaju članovima porodice (83%) ili prijateljima (26%), a tek 1% osobi koju za to plaćaju ili u pansionu.
Čipovanje i sterilizacija ljubimaca – za ili protiv?
Kada je reč o čipovanju životinja, 65% pasa, odnosno 90% mačaka nije čipovano. Kao glavni razlog dve trećine vlasnika navodi da o tome jednostavno nisu razmišljali, dok 15% smatra ove procedure skupim. Pojedinci imaju nepoverenja prema ostavljanju ličnih podataka na ovakav način, dok neki veruju da je procedura nebezbedna. Za one koji se jesu odlučili za ovaj korak, prevagnulo je to što na ovaj način dokazuju svoje vlasništvo (50%) i veruju da olakšavaju pronalazak svog ljubimca ako se izgubi (43%). Svaki treći osećao je obavezu zbog zakonske regulative ili se odlučio na ovaj korak zbog preporuke veterinara.
Sterilisana je četvrtina mačaka, kao i svaki treći pas. Najučestaliji razlozi za sterilizaciju su očuvanje zdravlja ljubimca i produžetak njegovog životnog veka (46%), izbegavanje neželjenog potomstva (38%) i slušanje saveta veterinara (37%). Sterilizacija je
manje uobičajena za ljubimce koji se čuvaju na selu.
Kupovne navike vlasnika kućnih ljubimaca
Najčešće se kupuje hrana za ljubimce, koju svaki drugi vlasnik kupuje bar jednom mesečno, a 20% bar jednom nedeljno. Kod izbora hrane za ljubimce, najvažnije je da je ljubimac voli (36%) i da je kvalitetna (17%). Ipak, nekima je cena presudan faktor pri kupovini (17%), što je češći slučaj u Beogradu (35%). Hrana za ljubimca kupuje se u malim ili srednjim prodavnicama (41%), posebno na istoku i jugu zemlje (61%), ali i u supermarketima (39%). Trećina ponekad kupuje i u Pet Centru, u Pet Spotu 17%, a u 5ШОП radnjama 14% vlasnika. U Beogradu se preferira i kupovina u lokalnim prodavnicama za ljubimce (22%), a u Vojvodini kupovina na kioscima i pijacama (17%) kao i u dm drogerijama (15%).
Osim hrane, na mesečnom nivou svojim ljubimcima trećina vlasnika kupuje poslastice, a petina vitamine i suplemente. Na godišnjem nivou kupuju se sredstva za negu i higijenu (52%), mala oprema poput posuda za hranu i vodu (48%) i igračke (40%). Odeću za
ljubimce 79% nikada ne kupuje, a oni koji to čine, kupuju je na godišnjem nivou. Ređe od jednom godišnje kupuje se velika oprema, poput kućica za pse i grebalica za mačke (20%), kao i oprema za transport (16%).
Portali za kućne ljubimce
Portale za kućne ljubimce ne posećuje 71% vlasnika, a još manje su popularni na istoku i jugu zemlje (83%). Ipak, svaki deseti vlasnik posećuje grupe na društvenim mrežama kao što su Facebook i Instagram, uglavnom na nedeljnom nivou, dok se na mesečnom nivou posećuju Moj-ljubimac.rs (6%) i Pet-centar.rs (5%). Teme o kojima se najradije i najčešće čita su zanimljivosti u vezi sa kućnim ljubimcima (23%), saveti veterinara (20%), teme o ishrani (17%) i o rasi ljubimca (15%). Vlasnici vole i da povremeno gledaju fotografije ljubimaca (36%), čitaju o higijeni kućnih ljubimaca (31%), sezonskim bolestima (31%), kao i zaštiti životnja (20%).
