Naime, više od dve petine sve masti (svinjska, kokošja ili guščja mast) u Nemačkoj troše takozvani obnavljači, dakle stariji od 72 godine, a 36 odsto bejbi-bumeri, rođeni do 1965.
Potrošači iz sada već postarije generacije X kupe 16 odsto svog šmalca, a svi mlađi zajedno, milenijalci i generacija Z, svega šest odsto, navodi YouGov.
Uz potrošački zaokret mlađih ka biljnim proizvodima i odlazak starijih, šmalc će se istopiti kao značajan potrošački artikal, ocenio je Robert Kecskes, autor studije.
Ove godine, generacija obnavljača u opštoj potrošnji učestvuje sa 14 odsto, a dve najmlađe generacije, milenijalci i dženzeri, sa 29 odsto.
Mlađi češće biraju biljne alternative i pri kupovini klasičnih mlečnih proizvoda, od samog mleka, preko pavlake, sireva, jogurta i deserta. Konkretno, potrošači mlađi od 42 godine pokupuju pola asortimana biljnih verzija, a bejbi-bumeri samo šest odsto.
Sličan trend je prepoznatljiv u prodaji drugih proizvoda koji su bili uobičajeni u domovima 1960-80-ih, poput perkolatora za kafu, filtera, pavlake za kafu i kondenzovanog mleka. Naime, dve trećine tih proizvoda kupuju obnavljači i bejbi-bumera, a potonje dve generacije samo nešto više od desetine.
Osim filter-kafe, šmalca i jogurta od mleka, mlađi ređe od starijih konzumiraju i druge tradicionalne artikle, poput kiselog kupusa i crvenog kupusa iz konzerve.
Sva ta hrana verovatno će postati "deo kulinarskog nasleđa naših baba i deda", ocenio je Kecskes.
Izvor: dpa
Foto: Victoriano Izquierdo/Unsplash