Piše: Peter Tabak, glavni regionalni ekonomista za Zapadni Balkan, EBRD
Ekonomija Srbije pokazala je otpornost tokom pandemije, uz blagi pad BDP-a u 2020. godini i brz oporavak u 2021. Od tada, ona beleži snažne rezultate zahvaljujući robusnim javnim i stranim direktnim investicijama.
Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, BDP je porastao 3,9 odsto u 2024. godini (što je blizu prognoze EBRD-a od 3,8 odsto i rasta iz 2023. godine od 3,8 odsto). Rast je bio podstaknut sektorom usluga, pre svega trgovinom, turizmom, ugostiteljstvom i građevinarstvom. Sa rashodne strane, najjači podsticaj dali su mu investicije i privatna potrošnja, dok je neto izvoz imao negativan doprinos zbog povećanog uvoza robe, u skladu sa sniženjem inflacije i oporavkom domaće tražnje. Postepen pad fiskalnog deficita između 2020. i 2023. (sa 8,3 na 2,2 odsto BDP-a) , koji je omogućio brži rast plata u javnom sektoru i penzija od inflacije, kao i novi paket subvencija za poljoprivredu, podržali su snažan rast potrošnje. Javni dug smanjen je na 46,8 odsto BDP-a u novembru 2024. godine, sa 48 odsto na kraju 2023. godine.
Deficit tekućeg računa povećan je četiri puta u prva tri kvartala 2024. u poređenju sa istim periodom 2023. godine, dostigavši 3,3 milijarde evra (5,5 odsto BDP-a). Razlog je snažna domaća tražnja, koja se odrazila na veći uvoz, kao i odliv dividendi. Neto priliv stranih direktnih investicija ostao je snažan, iznoseći 3,6 milijardi evra (6 odsto BDP-a).
| Očekuje se ubrzanje rasta na 4 odsto u 2025. godini, ali zategnuta tržišta rada, geopolitička nestabilnost i nepovoljni vremenski uslovi predstavljaju rizike. |
Inflacija je pala sa svog vrhunca od 16,2 odsto u martu 2023. godine na 4,3 odsto u decembru 2024. Kako su inflatorni pritisci popustili, centralna banka počela je da ublažava monetarnu politiku poslednjih meseci, smanjujući referentnu kamatnu stopu sa 6,5 odsto na 5,75 odsto (u trenutku pisanja, sredinom januara 2025).
U 2025. godini očekuje se rast od 4 odsto, ali zategnuto tržište rada, geopolitička nestabilnost i nepovoljni vremenski uslovi (za poljoprivredu) predstavljaju rizike. S druge strane, uspešna primena reformi u oblasti upravljanja državnim preduzećima, kao i pažljivo planirane i realizovane javne investicije, mogle bi podstaći rast.
Većina prognoza za Srbiju očekuje rast BDP-a od oko 4 odsto na srednji rok, podržan snažnim javnim i stranim direktnim investicijama. Ako se održi, ovaj nivo rasta omogućio bi postepeno približavanje nivou prihoda EU nakon dužeg perioda spore konvergencije, koja je usledila nakon globalne finansijske krize 2008–2009. godine.
Kako bi se održao ovakav nivo rasta, potrebne su dalje reforme, uključujući dalje poboljšanje upravljanja državnim preduzećima i njihovih ekonomskih rezultata, veće usmeravanje javnih investicija ka oblastima poput zdravstva i obrazovanja, razvoj komunalne infrastrukture (voda, otpad, kanalizacija i daljinsko grejanje), povećanje energetske efikasnosti u stambenim i javnim objektima, poboljšanje železnica i lokalnih puteva. Podsticanje i dalje niskih domaćih privatnih investicija predstavlja dodatni pravac razvoja. EBRD je spreman da podrži Srbiju u ovim naporima kroz finansiranje i savetovanje. Sve ovo može doprineti povećanju konkurentnosti srpske ekonomije i obezbeđenju višeg rasta BDP-a i plata na srednji rok.
