Održivost lanca snabdevanja - jedina prava strategija

Autor: Marko Mastikosa
Supply Chain Director
Sopharma Trading

Najveće svetske i domaće kompanije, pored toga što uživaju status lidera i ključnih pokretača rasta svojih ekonomija, sa druge strane su uvek na vetrometini održavanja komparativne prednosti i liderske pozicije. Zbog toga, konstantno prate i kreiraju nove trendove, traže nove šanse za ostvarenje dodatnih prihoda i profita, ili u slučaju lanaca snabdevanja, traže se dodatni prostori za veću efikasnost i smanjenje troškova. Obazrivo se prate i svi potencijalno remetilački faktori koji mogu da ugroze održivost postojećih strategija lanaca snabdevanja.

Kada pogledamo par godina unazad, kao i trenutne aktuelnosti, prepoznajemo sledeće trendove u sferi lanca snabdevanja:

• Digitalna transformacija, bez koje je nezamisliv savremeni lanac snabdevanja
• AI, odnosno veštačka inteligencija, pogotovu u segmentu nabavke i servisu kupaca
• Robotizacija i automatizacija, koja se gleda kao nužnost, a ne kao ROI
• Održivost, kao ključna strategija lanca snabdevanja
• Dalji razvoj omni kanala i balansiranje, u zavisnosti od promene ponašanja potrošača
• E-commerce, koji doživljava novi talas ili da kažemo pravi talas ekspanzije kod nas ovaj put
• “Last mile delivery” i inovativna rešenja efikasnih isporuka
• “Big data analytics” i dostupnost ključnih podataka u donošenju odluka u lancu snabdevanja.

Ono što je činjenica, jeste da su ovi trendovi bojažljivo ulazili na naše tržište, više kao inovacije za kompanije koji su htele da idu u korak sa savremenim lancima snabdevanja, a ne kao stubovi neke buduće strategije i rasta. Međutim, pojavljivanje COVID-19, i svega što je ova pandemija donela, dovelo je do toga da su organizacije prinuđene da razmišljaju o alternativnim strategijama, taktikama, alatima, kako bi prevashodno preživele trenutnu situaciju, a koja se ispostavlja da će biti zapravo trajna situacija i definitivno globalni “game changer”. U takvom ambijentu, vidimo da se trendovi, koji su spomenuti i koji su ranije bili samo deklarativno na agendi velikih kompanija, zapravo omasovljavaju i postaju ključni činioci održivosti i adut na koji se igra.

Ako bi napravili kratak osvrt na kompletan lanac snabdevanja, i gde se ovi trendovi pojavljuju, to bi otprilike izgledalo ovako:

Primarni lanac snabdevanja, sourcing i demand planning

Sourcing, koji se bazirao na scenarijima niskih cena uz ekonomiju obima i oslanjanje na manji broj proizvođača zbog efikasnog SC-a, sada je uzdrman i dovodi se u pitanje održivost poslovanja u tako dizajniranim lancima snabdevanja, jer nije dovoljno diverzifikovan i spreman za situacije prekida snabdevanja, usled situacija koje je nastala i koju realno niko nije očekivao. U takvoj situaciji, konvencionalni pristupi nabavci i upravljanju zalihama, u smislu praćenja istorije prodaje, sezonaliteta i tražnje, uz održavanje određenog nivoa zaliha i safety stock-a, pokazale su slabosti i do prekida snabdevenosti robom. Sve se češće u stručnoj literaturi govori o transformaciji onoga što sada zovemo demand planning u demand shaping, odnosno iz planiranja tražnje u dizajniranje tražnje i definisanja scenarija “Šta ako…?”, kako bi se napravile alternativne strategije, ukoliko dođe do nekih poremećaja na tržištu. Kompanije koje se bave razvojem softvera za potrebe predviđanja i optimizacije zaliha, prepoznale su ovaj trend i počele da nude rešenja koja imaju ove mogućnosti uz odličnu primenu AI (veštačke inteligencije) u modalitetima upravljanja zalihama i dizajniranja tražnje.

Distributivni centri i automatizacija

Centralizovana distribucija robe kroz velike Distributivne centre za vreme velikih poremećaja, kao što je COVID-19, pokazao je svoje prve slabosti, jer strategija cost leadershipa je stavljena u drugi plan, u odnosu na prioritet održivosti. Prilikom ovako velikih udara, prirodno je da više manjih decentralizovanih (kapilarnih) distribucija, budu prilagođenije i fleksibilnije u pronalaženju alternativnih rešenja koju nova realnost donosi, nego veliki sistemi kojima je strategija lanca snabdevanja zasnovana na ekonomiji obima i efikasnosti, bez prevelike agilnosti da u momentu mogu da promene način rada, usled veikih poremećaja u snabdevanju. Sa druge strane niko nije imun na fluktuacije i deficit radne snage koji nam se dešava, a pogoto ne mali sistemi. U ovom segmentu veliki sistemi imaju prednost jer mogu da priušte sebi i da pribegnu podizanju nivoa automatizacije u skladišnim procesima, kako bi smanjili zavisnost od radne snage koja je deficitarna.

Automatizacija i robotizacija skladišnih procesa, postaju prioritet i nešto oko čega se više ne raspravlja, da li će ta investicija da se vrati za 10 ili 20 godina, već da li ćemo nakon te transformacije obezbediti održiviji model u ovim velikim turbulencija za lance snabdevanja. Upravo taj momenat povratka investicije u odnosu na cenu radne snage kod nas je bio kočničar u razvoju automatizacije i robotizacije distributivnih centara, ali usled novonastale situacije, to više ne bi trebalo da bude razlog nerazvijanja u tom pravcu.

Retail i omnichannel u kontekst lanca snabdevanja

Uvideli smo i da ponašanje potrošača ume značajno da se menja. Neki modeli, za koje smo smatrali da su u značajnom padu, kao što su velike i razređene nabavke u hipermarketima, ponovno su postali aktuelni, jer im potrošači pribegavaju u krizi. Ali, ovaj put glavni razlog nisu diskonte cene, već zato što su u izazovima dostpunosti proizvoda oni bolje snabdeveni (jer ih je i lakše logistički snabdeti velikim isporukama, nego manje prodavnice po gradovima) i mogu da imaju veći izbor (sve nađu na jednom mestu) i smanjenu frekfrenciju odlaska i izlaganju rizika od pandemije. Potreba da se završi sve na jednom mestu, vraća šansu konvencionalnim prodavnicama da prošire svoj asortiman sa nekim hibridnim modelima, ne samo robe široke potrošnje i kućnih aparata i tehnike koje smo već videli, već i farmaceutskim proizvodima (u onom delu asortimana gde ih ne ograničava zakon), za potrebe lične apoteke, koje zajedno sa hranom i higijenom zadovoljavaju osnovne potrebe jednog domaćinstva. Ovo predstavlja, takođe, izazov za savremeni lanac snabdevanja, koji je dosta više prilagodio svoje resurse na veću numeričku distribuciju sa manjim isporukama i u snabdevanju manjih objekata, pa je prinuđen da se adaptira i na nove trendove… Sa druge strane, promena ponašanja potrošača otvara i nove šanse i nove kanale distribucije, omnichannel dolazi do još većeg izražaja, pa tako veće prodavnice postaju i mali distributivni centri za e-commerce platforme, ili click-and-collect, gde potrošač može robu da poruči on-line pa da je sam preuzme ili da je neko drugi uslužno preuzme za njega. Ovo, takođe, imamo prilike da vidimo i u kombinacji sa lokalnim prodavnicama, restoranima, apotekama i ostalim trgovinama.

Ubrzani rast e-commerca

E-commerce platforme su mozda imale sporiji rast u prošlosti od očekivanog, konkretno u Srbiji, a kao glavni razlog, sa logističkog aspekta, su bili visoki distributivni troškovi, koji su češće ovaj biznis model gurali u neprofitabilni, ali nužni segment poslovanja. Pa tako možemo videti da svaki veći lanac robe široke potrošnje, kućnih aparata i tehnike, ali i apoteka, imaju svoje respektabilne on-line platforme za prodaju i distribuciju. Međutim, i tu vidimo da upravo u delu “last mile delivery”, onaj deo servisa do vrata kupca, koji je najskuplji i koji je naviše gubitaka generisao, pravi dodatni iskorak sa kompanijama koje su ušle na tržište kao provajderi i eksperti u tom delu usluge i servisa. Oni u B2C segmentu, preko bicikala, motora, skutera i automobila, uz ne tako visoke distributivne troškove, prave fenomenalni service level, gde u roku od sat-dva izvršavaju zadatak. Treba spomenuti i sjajne iskorake koji su napravljeni u dostavi hrane iz ugostiteljskih objekata, upravo na ovom konceptu koji smo spomenuli i koji je održavao opet, kakvu takvu privrednu aktivnost ugostitelja u vreme krize, uz pomoć efikasne i brze isporuke i dobro koncipiranog on-line marketplace-a. U segmentu javnog prevoza i transporta, nakon revolucije koje je Uber napravio, imamo sada i lokalna rešenja koja su sjajna i koja su već postala standard u svojim sferama poslovanja.

Ne treba da zaboravimo da spomenemo sve veći razvoj marketplace-a i dropshiping modela distribucije kakvim pribegavaju godinama unazad Amazon i Alibaba u svetu i potencijali koje Srbija i celo tržište zapadnog Balkana ima. Samo je pitanje vremena kad će ovaj model da uzme deo kolača koji mu pripada. Ovde je veći izazov fleksibislnost i agilnosti dobavljača da investiraju u ovu kolaboraciju sa on-line platformama i da se posvete većoj dostupnosti svojih proizvoda, kao i efikasni fulfillment centri koji mogu da na brz način procesuiraju cross docking i dropshiping modele distribucije uz pomoć kurirskih službi. Između ostalog, treba reći i da je dosta olakšan put razvoja on-line distribucije, zbog većeg broja dobro razvijenih kurirskih službi koji imaju veoma solidnu nacionlanu pokrivnost i mogućnost isporuke robe u roku od 24h, preko svojim sabirnih centara. Oni, kao i ostale kompanije koje se bave dostavom robe, svoje transportne troškove dalje optimizuju kroz već opšte prihvaćena alternativna “zelena goriva”, pa na dalje kroz elektrifikaciju vozila koja sad već ima ozbiljnu autonomiju u radu, a za pet-šest godina verovatno će moći da razmišljaju i o nekoj autonomnoj vožnji vozila bez vozača, koja još uvek nije naišla na masovnu primenu, ni u svetu pa tako ni kod nas, ali na kojoj se užurbano radi i razvija.

Digitalizacija i data analytics

Na kraju svega, ali u suštini na početku, efikasan lanac snabdevanja ne može da funkcioniše više bez digitalne transformacije, stabilnih ERP sistema, WMS i TMS sistema, alata za predviđanje, koji daju efiksasnost i sledljivost u realnom vremenu, logističkoj operaciji. Takođe, potreba za investiranjem u data analitiku i business intelligence alate koji će dati transparentnost i vidljivost načina rada, kao i indikacije, smernice da li se radi na ispravan način ili ne, je neophodnost.

I za kraj…

U svakom slučaju, došao je kraj konvencionalnim strategijama lanaca snabdevanja i biznis modelima. Komparativna prednost, ali u krajnjem smislu i preživljavanje kompanije, zavisiće značajno od agilnosti i spremnosti menjanja modela. Preplitanjem različitih kanala prodaje i distribucije, prodaja će sve više da zavisi od pravovremene i adekvatne strategije lanca snabdevanja, a opet lanac snabdevanja je već postao nemoguć ukoliko ne ide ruku pod ruku sa digitalizacijom i konstantnim inovacijama u nove tehnologije. Čini mi se da svi pokušavaju da nađu pravi model za buduću očekivanu ili ne očekivanu realnost, ali izgleda da je jedini pravi model spremnost za stalnom transformacijom i spremnost prihvatanja novih znanja i iskustava, jer suštinski održivost je jedina prava strategija koja nema alternativu.