Summi1
Summit2

Ipsos: Novčanik daleko veća briga od životne sredine

Specijalni dodatak: Održivi razvoj - Koliko je potrošačima (zaista) važna zaštita okoline

Srbija

18.01.2024.

Kao i svuda u okruženju pa i u svetu, glavna briga i preokupacija srpskih potrošača je rast troškova života i inflacija, kao i lične finansijske brige. Zatim, sledi korupcija i kriminal, dok je ugroženost životne sredine na četvrtom mestu, koju skoro 40% potrošača u Srbiji smatra jednim od najvažnijih problema sa kojima se suočava naše društvo… U okolnostima visokog rasta maloprodajnih cena i relativne finansijske ranjivosti srpske populacije, sasvim je logično i očekivano da se pitanje zaštite životne sredine ne kotira previše visoko u percepciji lokalnih potrošača

Autor: Dejan Radosavljević, Ipsos


Foto: frimufilms/Freepik

Već izvestan broj godina, globalna stručna, poslovna, potrošačka a i opšta javnost sve više postaju okupirni uticajem čovečanstva na životno okruženje. Poslednju reč na tom planu imali su naučnici koji su, u martu 2023. godine na Internacionalnom panelu pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, izdali poslednje upozorenje čovečanstvu: Bez urgentnog, efikasnog i ravnomernog smanjenja i prilagođavanja našeg delovanja, klimatske promene će predstavljati sve veću pretnju za ekosistem, biodiverzitet i sredstva za život, zdravlje i dobrostanje sadašnjih i budućih  generacija.

Svoj, poprilično pesimistični stav su obrazložili sledećim nalazima:

  • Ljudske aktivnosti, najpre kroz emisiju gasova sa efektom staklene bašte, su nedvosmisleno dovele do globalnog zagrevanja, čiji su rezultat široko rasprostranjene i brze promene u atmosferi, okeanima, kriosferi i biosferi. 
  • Klimatske promene su pretnja za dobrostanje čovečanstva i zdravlje planete. Sve je manje prilike da se obezbedi  bolja i održivija budućnost za sve.
  • Dubinsko, rapidno i trajno ublažavanje uticaja i brža adaptacija u ovoj deceniji bi smanjili gubitke i štetu i doneli mnogo koristi, posebno kada su u pitanju kvalitet vazduha i zdravlje. 
  • Osetljive zajednice koje su najmanje doprinele trenutnim klimatskim promenama neproporcionalno su ugrožene. 
  • Dubinsko, rapidno i trajno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte bi dovelo do primetnog usporavanja  globalnog zagrevanja za oko dve decenije.
  • Sadašnje investicije i fondovi za adaptaciju su nedovoljni, posebno u zemljama u razvoju.

Ipsos je, na globalnom nivou pre više godina, prepoznao važnost teme zaštite životne okoline, te je započeo svoj redovni, globalni monitoring stavova opšte javnosti o ovom problemu. Ovaj globalni tracker na jednoj strani ima za cilj da se bolje razume opšte raspoloženje i stav javnosti prema problemu životne sredine. Sa druge strane ovo, redovno praćenje globalnog raspoloženja u vezi sa različitim aspektima ugroženosti životne sredine, omogućava Ipsosu da svojim poslovnim partnerima i klijentima pomogne u definisanju odgovarajućih ESG strategija i politika.

Inflacija - briga svih briga

Pogledajmo kako u tom kontekstu globalna javnost posmatra problem ugroženosti životne sredine. Ovih 18 problema nam približava ono što je najviše brinulo građane 29 zemalja sveta početkom 2023. godine. Inflacija je globalno najveća briga - 43% ispitanika navodi da je to jedan od najvećih problema u zemlji. Siromaštvo i socijalna nejednakost, kriminal i nasilje, nezaposlenost i finansijska/politička korupcija su u prvih pet. Virus korona je pao za dva mesta ovog meseca i sada je 12. na listi od 18 problema.

Svet više brine o ekonomiji nego o klimi

Sasvim je jasno da je na globalnom nivou briga za klimatske promene i ugroženost životne okoline visoko kotirana u javnostima 29 zemalja sveta, ali da je ekonomska kriza (rast maloprodajnih cena i inflacija) daleko značajnija preokupacija svetske populacije. Upravo činjenica da je početkom 2022. godine globalno tržište počelo da oseća sve veći inflatorni pritisak sigurno je jedan od ključnih razloga zbog čega pitanje zaštite životne sredine, čak i pored zlokobnih i veoma jasnih predikcija stručne i naučne javnosti, relativno nisko „kotirana“ briga u globalnoj populaciji. 

Grafikon 2 (iznad) jasno ilustruje kojom brzinom je jedna (COVID 19) kriza zamenje drugom (Inflacija), i koliko se brzo i lako fokus briga globalne opšte javnosti pomerio sa zdravlja na novčanik, dok je briga za životnu okolinu samo blago uznapredovala. 

Ono što je, iz perspektive svojih višegodišnjih istraživačkih iskustava u vezi sa stavoma opšte javnosti na globalnom nivou, Ipsos zaključio jeste da, uprkos činjenici da problemi zagađenja svog neposrednog okruženja, otpada, održivog razvoja čovečanstva okupiraju globalnu populaciju, i dalje bitna akcija čitave populacije, makar u nekoj ozbiljnijoj meri izostaje. Analizirajući ogroman broj sopstvenih istraživanja na ovu temu, istraživački tim Ipsosa je izneo niz razloga koji su mogći uzrok građanskog (ne)aktivizma u pogledu zaštite životne sredine. 

O ovih pet ključnih faktora, koji predstavljaju okvir za razumevanje stavova globalne i lokalnih javnosti o zaštiti životne sredine, pisali smo tokom 2022. godine, pa se ovom prilikom ne bismo zadržavali na ponovnom objašnjenju. No, čini se da je danas još važnije uzimati u obzir ovih pet ključnih činilaca koji neposredno utiču na stavove, sudove i ponašanje javnosti prema ovom problemu, a naročito domaće opšte javnosti i potrošača.

Briga za životnu sredinu u očima lokalne javnosti

Ipsos Strategic Marketing je započeo seriju istraživanja opšte i potrošačke javnosti različitog starosnog obuhvata još pre nekoliko godina kroz svoj dugogodišnji tracker BrandPuls, a tokom 2023. godine je ovoj temi posvećena posebna sekcija u okviru BrandPulsa, a realizovana su i dodatna istraživanja na ovu temu. 

Pre svega, treba istaći da je tema i briga za zaštitu životne sredine u protekle tri godine pomalo izgubila na svom značaju među domaćim potrošačima. 

Mada su prikazani procenti slaganja sa navedenim tvrdnjama izrazito visoki, jasna je tendencija pada vrednosti od 2021. godine, što i u domaćim okolnostima može predstavljati indikator pomeranja „fokusa“ domaćih potrošača ka narastujućoj inflaciji, rastu potrošačkih cena i brige za sopstvenu finansijsku i ekonomsku egzistenciju. No, o tome ćemo kasnije.

Zaštita životne sredine na sedmom mestu po važnosti u Srbiji

Ono što u ovom trenutku treba istaći je činjenica da se u ovom slučaju radi o veoma uopštenim, socijalno prihvatljivim iskazima koji pre svega ilustruju jednu pozitivnu, ali ipak više deklarativnu opredeljenost opšte javnosti Srbije prema temi zaštite životne sredine. 

Kada ovo deklarativno, pozitivno opredeljenje razložimo na njegove komponente zatičemo nešto drugačiju sliku. 

U ovom slučaju, možemo konstatovati da tek negde oko polovine potrošača u Srbiji zastupa jasno, ekstremno pozitivno opredeljenje kada je u pitanju potreba da se što hitnije prihvati odgovornost za posledice ugrožavanja životne sredine i preduzmu odgovarajuće mere njene zaštite. Štaviše, tek nešto više od 1/3 svih potrošača u Srbiji smatra da je zaštita životne sredine prioritet u odnosu na ekonomski i privredni rast, što jasno govori u prilog činjenice, da je ovo tema koja, ipak, rađa kod domaćih potrošača određeni nivo zbunjenosti, pa donekle i ambivalentnosti.

Situacija postaje još jasnija kada se pitanje ugroženosti životnog okruženja stavi u lični kontekst, odnosno kada treba rangirati ovaj problem u odnosu na ostale probleme sa kojima se domaći potrošači suočavaju u svom neposrednom socijalnom, ekonomskom i političkom okruženju.

Kao i svuda u okruženju pa i u svetu, glavna briga i preokupacija srpskih potrošača je rast troškova života i inflacija, kao i lične finansijske brige. Zatim, sledi korupcija i kriminal, dok je ugroženost životne sredine na četvrtom mestu, koju skoro 40% potrošača u Srbiji smatra jednim od najvažnijih problema sa kojima se suočava naše društvo. 

No, ako se u fokus pažnje stave najvažnije brige, onda pitanje zaštite životne sredine pada na sedmo mesto iza nezaposlenosti i kosovskog pitanja. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da se srpski potrošač bitno ne razlikuje od globalne populacije i da pokazuje slične tendencije u pogledu ocene značaja pitanja ugroženosti životne sredine u kontekstu drugh briga i preokupacija sa kojima se suočavaju u svojoj svakodnevici. 

Na ovom mestu nije na odmet vratiti se još jednom na pet faktora koje je Ipsos identifikovao kao ključne za aktuelni status pitanja zaštite životne sredine. Sasvim je jasno da lokalne okolnosti i specifičnosti svake zemlje veoma bitno utiču na poimanje i uverenja javnosti o važnosti ovog problema. U okolnostima visokog rasta maloprodajnih cena i relativne finansijske ranjivosti srpske populacije, sasvim je logično i očekivano da se pitanje zaštite životne sredine ne kotira previše visoko u percepciji lokalnih potrošača. 

Osim toga, u Srbiji kao i svuda u svetu, već duži niz godina, populacija živi u konstantnom procesu smenjivanja lokalnih i globalnih kriza (perma kriza ili multi krize), što još više komplikuje pitanje fokusa lokalne javnosti prema problemu zaštite životne sredine.

No čini se da sledeća serija podataka, ipak, govori u prilog činjenici da ovaj problem i za lokalne potrošače postaje sve značajniji, sve izraženiji i da sama populacije pokalo prepoznaje efekte zagađenja životne sredine koji direktno utiču na kvalitet njihovog života. 

Zagađenje vazduha prepoznato kao najveći problem

Više od trećine srpske populacije potrošača ocenjuje da je jedan od najizraženijih problema ugroženosti životne sredine zagađenje vazduha. Ovo je verovatno posledica činenice da već više od dve-tri godine unazad urbane sredine Srbije uočavaju značajan porast stepena zagađenosti vazduha koji postaje u određenim trenucima veoma akutan. Ovo, naravno, nije samo spontani doživljaj javnosti, već i problem kome se posvećuje izuzetna medijska pažnja, a i na koji već duži niz godina ukazuje i stručna (naučna) javnost.

Na kraju, možemo konstatovati da prosečan srpski potrošač iskazuje veoma visok stepen samouverenosti, kada je u pitanju stepen informosanosti o tome na koji način može smanjiti sopstveni negativan uticaj na životno okrženje. Skoro 55% potrošača ocenjuje da je uglavnom i apsolutno sigurno u to na koji način može smanjiti svoj negativni uticaj na okolinu. Vrlo optimistično i veoma rasprostranjeno uverenje. 

Kada se u kontekst takvog uverenja stavi konkretno pitanje, šta je prosečan potrošač spreman lično da uradi kako bi smanjio svoje negativan uticaj na okruženje, na prva mesta liste izbijaju one aktivnosti koje, sa jedne strane pokazuju veoma komformističan stav javnosti prema tipovima aktivnosti koje su spremi da preduzmu (lako izvodljive, bez prevelikog napora). Sa druge strane, to su upravo one aktivnosti koje realno gledano imaju suštinski najmanji efekat na okolinu, odnosno, one u najmanjoj meri, stvarno smanjuju negativan impakt ljudskog ponašanja i konzumacije na zagađenje životnog okruženja. Ovo, u značajnoj meri, ukazuje na činjenicu da optimistično uverenje o tome koliko su sami potrošači informisani o tome na koji način mogu smanjiti svoj negativan uticaj na životno okruženje, nije baš utemeljeno u realnosti. Naravno, za ovo najmanju krivicu snose sami potrošači.

I, kada smo već kod pitanja odgovornosti za pitanje zaštite životno sredine, mora se priznati da domaća javnost sasvim realistično prepoznaje sopstvenu ulogu i odgovornost za pitanje zagađenja životne sredine i preduzimanje odgovarajućih mera smanjenja negativnih efekata. 

Domaća javnost smatra da vlada i oni sami (građani i potrošači) dele najveću odgovornost za unapređenje zaštite životne sredine i smanjenja negativnog uticaja na nju. Ono što, u izvesnoj meri, iznenađuje je činjenica da se kompanije (proizvođači) pozicioniraju tek na treće mesto sa daleko manjim procentom odgovora (1/3) u odnosu na prve dve stavke. 

Globalni trendovi, naročito u kontekstu ESG standarda i korporativnih politika, ukazuje da upravo privatne kompanije, koje direktno ili indirektno svojim poslovnim procesima u manjoj ili većoj meri utiču na kvalitet životne sredine, predstavljaju i treba da predstavljaju jedan od ključnog činioca promena na planu kako environmentalističkog mindeset-a prosečnog potrošača, ali i istovremeno i nosilac promena, ne samo sa stanovišta sopsvenog uticaja na okruženje, već i promena u ponašanju samih potrošača, konzumenata i korisnika. 

Čini se da Ipsos podaci koje smo izneli, a koji se odnose na lokalnu potrošačku javnost, jasno ukazuju koliki je prostor za dodatni angažman domaćeg i međunarodnog business-a koji posluje na području Srbije, a koji može pozitivno uticati ne samo na podizanje svesti i nivoa važnosti pitanja zaštite životne sredine, već i na podizanje nivoa informisanosti, edukacije i povećanje stepena aktivizma domaćih potrošača, kada je u pitanju zaštita životne sredine. Takav, dodatni angažman sa jedne strane imaće sigurno pozitivan uticaj na reputaciju samih tih kompaija. No, ono što je daleko važnije, dugoročno, imaće delotvorniji efekat na samo razumevanje problema zaštite životne sredine i ponašanje potrošača, jer kao što neko reče: There is no business on a dead planet