Summit2

Ivan Rajković, Mondelēz International: Da li mladi talenti u kompaniji mogu doći do viših pozicija u svojim dvadesetim?

KOLUMNA PONEDELJKOM

Iz ugla stručnjaka

02.12.2024

U svetu u kome većina izvršnih pozicija pripada starijim generacijama, uprkos tome što milenijalci i pripadnici Gen Z već čine značajan deo radno sposobnog stanovništva, u kome mladi tradicionalno, i dalje čine relativno mali procenat na višim pozicijama u kompanijama, postavlja se pitanje na koji način se može promeniti ova statistika, mogu li i kako mladi i obrazovani pojedinci i talenti doći do viših pozicija u svojim dvadesetim ili ranim tridesetim.

Piše: Ivan Rajković, menadžer prodaje za tržišta južne Adria regije, Mondelēz International

Zamislite jedan primer iz prakse – mlada osoba, nakon završenih studija i dve godine rada u domaćoj kompaniji, prelazi u veliku globalnu kompaniju na početnu poziciju u sektor prodaje. Napreduje lepo, i u periodu od dve godine biva unapređena i dobija priliku da razvija HoReCa kanal, gde ostvaruje dobre rezultate, uz veliki broj ideja i predloga za unapređenje kanala. U trenutku kada ova osoba ima 26 godina, u kompaniji se otvara mogućnost da vodi dva zasebna tržišta u regionu. Iako pri prvoj pomisli ne želi da pokaže interesovanje, jer se, tradicionalno, očekivao standardni odgovor poput "Previše si mlad/a," "Treba nam neko sa više iskustva", osoba vrlo brzo shvata da se u toj konkretnoj kompaniji i te kako cene i vrednuju znanje, ostvareni prethodni rezultat, posvećenost i energija, i aplicira za datu poziciju. Menadžeri koji odlučuju, i pored velikog broja eksternih kandidata sa velikim iskustvom, priliku daju mladom koordinatoru i poziciju popunjavaju interno.

Retki su oni lideri koji pružaju ovakvu šansu i koji se pre odlučuju da poverenje ukažu mladima, nego ih drže pod kontrolom. Retki su i oni koji imaju adekvatan menadžerski pristup, koji na pravi način osnažuju članove timova i pružaju prilike u kojima oni mogu da se istaknu svojim znanjem, pristupom i načinom upravljanja. Retke su i kompanije koje neguju ovakav pristup, u kome godine starosti nisu nužno presudan faktor za napredovanje, koje daju šansu mladim talentima spremnim za dalji razvoj. Ali, retki su i oni pojedinci koji se odvaže da prihvate ovakvu priliku, koji na pravi način shvataju odgovornost i koji su spremni da nadmaše sopstvena očekivanja. U slučaju pomenutog primera, nekako je prirodno da se postave brojni izazovi i pitanja poput kako izgraditi poštovanje i autoritet unutar svog tima u situaciji kada jedna mlada osoba preuzima lidersku poziciju; kako na adekvatan način opravdati poverenje menadžera koji su doneli odluku da baš vi preuzmete višu poziciju; da li će vas shvatati kao kredibilnog partnera u važnim pregovorima na svim nivoima, kada imate 26 godina...

Smatram da mladi talenti u kompaniji ne samo da zaslužuju priliku, već su i apsolutno spremni da pokažu koliko znaju, da ključ uspeha često nije u godinama starosti, već u kombinaciji znanja, vizije, spremnosti na dodatno usavršavanje i hrabrosti mladog lidera da prilike pretvori u rezultate.

I upravo tada se javljaju oni prelomni trenuci kada se snaga mladosti i inovativnost susreću sa izazovima tradicionalnog poslovnog okruženja. I tada je ključno odreagovati i pokazati ne samo stručnost i znanje, već i emocionalnu inteligenciju, sposobnost prilagođavanja i strateško razmišljanje. Ključno je i pokazati spremnost na veće lično angažovanje kako bi se prevazišli svi ovi izazovi, spremnost da se upotrebe raspoloživi resursi i nadograde iskustva i znanja kroz dodatna učenja, rad na sebi i usavršavanje veština. Jer, pravo liderstvo se ne meri brojem godina, već spremnošću da se konstantno uči i unapređuju znanje i veštine, otvorenošću za povratne informacije i sposobnošću da se adekvatnim poslovnim odlukama u određenim trenucima bude primer kolegama i inspiracija za ceo tim.

Pomenuti primer predstavlja moje lično iskustvo, u našem, rekao bih, još uvek tradicionalnom okruženju možda redak primer koji pokazuje da mladi talenti u kompanijama mogu napredovati do viših menadžerskih pozicija u dvadesetim godinama, pokazuje da postoje organizacije i kompanije koje ne samo da prepoznaju mlade talente, već im daju priliku, „vetar u leđa“ i aktivno ulažu u njihov razvoj i uspeh kroz prilagođene programe obuke i mentorstva. 

Iz ugla nekoga ko nakon šest godina u kompaniji, vodi jak tim od deset ljudi koji zajedničkim snagama ostvaruje postavljene ciljeve na četiri tržišta u regionu, smatram da mladi talenti u kompaniji ne samo da zaslužuju priliku, već su i apsolutno spremni da pokažu koliko znaju, da ključ uspeha često nije u godinama starosti, već u kombinaciji znanja, vizije, spremnosti na dodatno usavršavanje i hrabrosti mladog lidera da prilike pretvori u rezultate. A upravo tada nastaje vrednost koju taj isti lider donosi svom timu i organizaciji, uprkos svojim godinama. Srećan sam što kompanija u kojoj sam to prepoznaje, ceni i podstiče na pravi način.