Studija slučaja: Korporativna romansa – imamo li compliance prekršaj?

Autor: Verica Aljinović, Dipl. pravnik, Legal & Compliance konsultant, Valec 

Šta je tu sporno? Da li je romansa na poslu prekršaj i greška, jer simbolizuje favorizovanje i erodira poverenje? Da li je mit ili istina činjenica da ne smemo mešati određene interese i relacije, te je ona krilatica „Ljubav na poslu može ti dati krila – ali i otkaz“ nešto što uvek treba da nam bude ideja vodilja (?). Kako izvući pouke iz ovih slučajeva i šta je preduslov ispravnosti ili neispravnosti odluka o razrešenju i otpuštanju visokih menadžera koje su ove kompanije donele u rešavanju pomenutih slučajeva? Za početak, nadam se da se slažemo oko toga da romansa nije nešto što može – „da se zabrani“ kompanijskim pravilnicima (!) -  zar ne?

Za početak, svi ovi slučajevi su deklarisani kao: compliance slučaj – prekršaj korporativnih etičkih pravila poslovanja. Dakle, kad se desi korporativna romansa – da li je to razlog za zabrinutost da je osvanuo novi compliance prekršaj (slučaj neusklađenog postupanja) ili nema razloga da budemo zabrinuti. Hajde da krenemo od početka:

Etički kodeks – pravilo o sukobu interesa
U srcu najvećeg broja korporativnih skandala je – čovek. Zato je etički kodeks vrlo bitan element korporativne kulture za pravila ponašanja. Većina ovih kompanija jesu imale etičke kodekse - kojim su postavili kriterijume i vrednosti u poslovanju i donošenju odluka. Etika se prožima i kroz „S“ – socijalni, ali još više kroz „G“ - upravljački deo dobro poznate ESG tranzicije. Dakle, etički aspekt korporativnog upravljanja je u svim slučajevima jasno postavio pravila da: interes Kompanije uvek mora biti iznad interesa pojedinca, te ako pojedinac - zaposleni dođe u situaciju da se njegov ili njen interes sukobljava sa interesom kompanije, dužan je da tu situaciju prijavi nadležnima u organizaciji – najčešće Compliance officer-u, pravniku u kompaniji ili sektoru ljudskih resursa. Međutim, pomenuti slučajevi potvrđuju da nije samo postojanje etičkog kodeksa ili kodeksa ponašanja i slično garancija usklađenog (compliant) poslovanja i ne osigurava da će zaista doći do prijave konflikta interesa. Zato svaka organizacija ima zadatke i ciljeve na kojima treba da radi, a neki od njih su:

Transparentnost i jasnoća
Transparentnost ili otvorenost - dostupnost informacija je srž korporativne kulture. Poslovna romansa sama po sebi nije i ne može biti zabranjena, niti degradirajuća, ali internim pravilima treba da bude predočeno zaposlenima - da ona treba da se prijavi. Problem nastaje kada se ona ne prijavi, a posebno u situaciji kada se romansa desi sa osobom koja je u podređenom hierarhijskom položaju. Međutim, nije samo takva situacija sukob interesa, sukob interesa postoji i u drugim situacijama povezanosti - kada su u pitanju srodnici, bliski prijatelji i kada se osim postojećeg posla obavlja i neki drugi čija je delatnost ista ili slična (primer: menadžer kategorije kafe, drži kafić). Tada mogu nastati situacije u kojima zaposleni nekog sektora koristi svoj položaj da promoviše, favorizuje ili daje povoljnije uslove osobi sa kojom je intimno povezan ili u srodstvu, a koja čak i ne mora biti zaposlena u istoj kompaniji, ali je u bliskom poslovnom odnosu sa kompanijom (dobavljač određene robe ili usluge). Tu dolazimo do cilja koji se želi postići pravilom o obavezi prijave konflikta interesa – a to je: izuzimanje donosioca odluke koji je u konfliktu interesa, od donošenja odluke, s obzirom na to da on/ona može dati prioritet drugom intersu u odnosu na interes kompanije, a sve zbog te lične ili intimne veze.  Ova pravila treba da budu jasna i ljudi o njim treba da budu obavešteni. Takođe, ako neko lice podnese prijavu za određenu neusklađenost – to lice treba da zna šta se dešava sa prijavljenim slučajem, u kojoj je on fazi i da li je adresiran.

Posvećenost celom lancu funkcionisanja organizacije
Mnoge kompanije su pre korporativnih skandala imale mnogo upozoravajućih signala, na koje nisu obratile pažnju. Takvi kontinuirani propusti dovode do pada korprativne kulture i spremnosti ljudi da uopšte prijave situacije koje su pogrešne. Kratkoročni umesto dugoročnih ciljeva i svođenje compliance i etičkih ciljeva na „čekiraj boks“ aktivnosti dovode do ponovljenih situacija koje ostaju neadresirane. Onda ne čudi što se finalno desi veći skandal čija se suština krije u zanemarivanju dubljih slojeva organizacije. Kulturološki milje zemlje u kojoj se posluje, potencijalni nefer odnos prema dobavljačima ili divizijama u okviru organizacije... sve su to rizične tačke u kojima ljudsko ponašanje može poprimiti svoj neetički okvir. Posvećenost celom lancu funkcionisanja organizacije, adresiranje rizika i slučajeva neusklađenosti su najbolja preventiva upravljanja. Nisu eksel tabele pregleda i rangiranja S, G i Compliance ciljeva stvarni donosilac rezulata visokog nivoa compliance-a i etike, već posvećenost  - uzimanje u obzir celog konteksta i postupanja ljudi u određenim situacijama i odsustvo ponovljenih slučajeva ili slučajeva koji postoje, ali nisu adresirani (toleriše se neusklađenost u nekom obimu).

Konzistentnost i objektivnost
Često pri pomenu etičkih prekršaja, imamo sumnju u adresiranje mera ka određenim ljudima ili neku neobjektivnost (dvostruki standard). Da li su ti ljudi u organizaciji previsoko rangirani ili prenisko, ali nije retka pojava da se pravila primenjuju selektivno. Stoga, dešava se da neki etički prekršaji „prođu ispod radara“. Nekad se smatra da će samo zaposleni nižeg ranga - biti kažnjeni. Ipak, u slučajevima nedavnih skandala korporativnih romansi – imamo upravo suprotne situacije - u tim slučajevima, radi se o najvišim menadžerima kompanija.  Znači, vrlo je korisna ona izreka „Uvek postoji prvi put“, ali svakako, ako se to dešava - to nije odlika organizacija visoke korporativne kulture. Nije tajna da i u nadavnim skandalima globalnih kompanija imamo razna tumačenja – pa tako možemo čuti i da je poslovni rezultat kompanije čiji je direktor bio učesnik skandala u dužem kriznom periodu i da se čekala neka „opipljiva“ greška tog direkora koja će uticati na njegov opoziv i „dati primer“ drugima. Svakako, na svima je obaveza da ova pravila poštuju i sprovode konzistentno – na kojoj god poziciji bili.

Zašto da romansa bude baš compliance prekršaj?
Bitan zaključak: Romansa na poslu je situacija gde može nastati konflikt interesa i kada se ona desi treba sagledati tu situaciju iz više uglova. Pažljivo formulisana pravila organizacije su tada vrlo bitna, a ključna aktivnost je prijava, kojom će se zaposleni - akteri romanse – biti izuzeti iz procesa donošenja neke odluke, a koja može biti štetna po interes kompanije. Izgradnja svesti, kontinuirane edukacije i razvoj kanala komunikacije za dojavu prekršaja koji su vezani za compliance i etiku, kao i posvećeno adresiranje slučajeva od strane organizacije su aktivnosti koje zaposlene, ali i organizaciju mogu poštedeti značajnih nerijatnosti, šteta i skandala.

Dakle, romansa na poslu - da, ali uz poštovanje internih pravila i jasno odvajanje ličnih interesa koji se sukobljavaju sa poslovnom aktivnošću poslodavca.

Za kraj - privatnost: i kad se jednom romansa prijavi, ili otkrije neprijavljana romansa – ne zaboravimo pravo na privatnost aktera iste.