Izazov usklađenosti – konkurencija i šta sve ona obuhvata?

Autor: Verica Aljinović, konsultant, In-House Legal & Compliance expert, Valec

Poslujemo u okruženju punom konkurencije - konkurencija na tržištu rada, konkurencija u timovima, konkurencija na tržištu i polici. Konkurencija je zapravo veliki deo usklađenosti ili rada u skladu sa compliance principima – gde treba da se poštuju zakoni i regulative, procedure i linije odgovornosti, ali i etički aspekti. Kao i u većini ostalih izazova, opet je lek u preventivnom radu ili postavci compliance-a ili usklađenog načina rada – kao dela stateškog pravca korporativnog upravljanja i kulture koji čuva reputaciju i obezbeđuje rad pojedinca i kompanije ispravnim, a samim tim i dugoročno održivim.

Za početak, pojedinac i konkurencija. 
Kako najbolje pozicionirati sebe, svoju ideju, svoj koncept, osmisliti proizvod i plasirati na ga tržištu i koje korake predvideti? Kako zatim doći do korisnika ili potrošača? Koliko zapravo - izazova imamo na tom putu kojih možda i nismo svesni... Koje su sve prepreke (kazne i problemi) koji mogu nastati u nedostatku svesti o tim izazovima i koliko to nas i organizaciju u kojoj radimo može da „boli“? Hajde da to malo istražimo...

Za početak, odnosi u timovima. 
Oni koju učestvuju u toj trci - pojedinci koji traže načine i mogućnosti, plasiraju ideje, osmišljavaju i lansiraju novi proizvod - uslugu, daju joj novi naziv – odnosno - kreiraju „brend“ sa ciljem uspešnog plasmana na tržištu i opravdanosti investicije, ostvarenje profita uz zadovoljenje potrebe potrošača. Na tom putu imaju zazov timskog rada – čija ideja će pobediti, ko će ih podržati, ko će im dati „odobrenje“ za projekat, kako će obezbediti finansiranje... U svemu tome, nije bitno samo „šta“ rade, već i „kako“. Ukoliko kreiraju dobar proizvod i projekat, a usput „sagore“ sebe i tim – postoji opasnost da izdejstvuju Pirovu pobedu. Uvažavanje kolega, kultura feedbeck-a ili na srpskom - povratne informacije u radu, poštovanje internih kanala odobravanja i na kraju postizanje rokova. Sve je to nešto na šta moraju odvojiti veliki deo energije i vremena. Unutrašnja konkurencija u kompanijama može biti motivišuća, ali i stresna – te nije retko da se na tom putu dešavaju konflikti i sukobi. Postavljanje zdravih poslovnih ciljeva, izgradnja timske saradnje i pozitivne radne atmosfere ključni su faktori uspeha. Agresivna konkurencija unutar tima može narušiti radnu etiku i smanjiti kreativnost zaposlenih, da ne govorimo o mobingu. Kompanije sve češće promovišu kulturu kooperacije, gde se nagrađuju zajednički doprinosi i timski rad. Da li vam je u tom smislu potrebna podrška i ko vam je pruža?

Sledeća su pravila tržišne konkurencije.
Konkurencija u poslovnom svetu je često takmičenje između firmi koje žele da osvoje tržište i maksimiziraju profit. Međutim, holistički pristup konkurenciji uzima u obzir širu sliku – ne samo ekonomske i strateške faktore, već i etičke, društvene i ekološke dimenzije koje oblikuju poslovno okruženje. U oblasti konkurencije su izrečene višemilionske kazne u Evropi, na svetskom tržištu pa i u Republici Srbiji. Konkurencija nije samo u sferi tržišta, već je daleko šira, te sam pojam „fer konkurencija“ sve više dobija na značaju u poslovnom svetu. Manipulacije tržištem, monopoli i neetičke poslovne prakse mogu doneti kratkoročnu dobit, ali dugoročno narušavaju poverenje potrošača i regulatornih tela. Pošteno poslovanje, transparentnost i društvena odgovornost postaju ključni faktori održivog uspeha. Tu su i aspekti poštovanja pravila u oglašavanju proizvoda i poštovanju eventualnih zabrana, kao i zaštita naziva ili pravno ispravno stvaranje brenda. Kreiranje novog proizvoda, saradnja u timu, zaštita žiga prodaje, postavka na polici i pravila u oglašavanju - nije samo izazov poštovanja zakonskog okvira koji uključuje pravo intelektualne svojine i proveru naziva i da li je on „zauzet“ od strane nekog drugog poslovnog subjekta, već znači i na koji način ga plasiramo u prodaji i na koji način ga oglašavamo.

Osim zaštite žiga ili „brenda“ koji smo plasirali, jako je važan način na koji pregovaramo o ceni sa kupcem, da li kupca uslovljavamo formiranjem cene ka krajnjem kupcu na polici i da li je ta cena rezultat ponude i potražnje za tim proizvodnom na tržištu, ili smo se sa nekim proizvođačem sličnog proizvoda dogovorili da proizvode iz te kategorije nećemo prodavati ispod određenog minimuma. Šta je od toga dozvoljeno, a šta je zabranjeno? Takođe, način oglašavanja tog proizvoda - mnogo govori o nama. Da li ćemo za isticanje kvaliteta tog proizvoda koristiti nedostatke nekog konkurentskog proizvoda i da li je dozvoljeno poređenje našeg proizvoda sa proizvodom konkurenta. Sve je to obeležje odgovornosti nastupa na tržištu, čijim poštovanjem ili nepoštovanjem kreiramo svoj i kompanijski imidž, ali i sliku o sebi. Kao deo preventivnog rada uzimanje ovog aspekta bitno utiče na ceo poslovni kontekst od pojedinca do društva u celini.

Društvena odgovornost – brendovi „sa svrhom“
Sve više kompanija usvaja društvenu odgovornost kao deo svoje strategije. Konkurencija se pomera sa tradicionalnih faktora poput cene i kvaliteta ka vrednosnim postupkama poput etike, održivosti i društvenog uticaja kroz ESG tranziciju i nefinansijsko izveštavanje. To motiviše i druge firme da unaprede svoje prakse kako bi ostale relevantne na tržištu i atraktivne investitorima. Društvena i ekološka odgovornost postaju neizostavni faktori konkurencije u 21. veku. Potrošači sve više preferiraju kompanije koje brinu o održivosti, reciklaži, koriste ekološke materijale, održive proizvodne procese i smanjuju ugljenični otisak.

Kada ste „zatvorili“ sve prethodne stavke i uspeli da prevaziđete izazove i zadatke, te je proizvod uspešno plasiran, potrošač to najčešće nagradi. Prepoznavanje vrednosti i kvaliteta, te dobrih praksi je nešto na šta  tržište može vrlo brzo da „odreaguje“. Rast tržišnog učešća proizvoda pravo „u orbitu“ i potencijalni monopolski ili dominantni položaj - stvara novi izazov. Dominantnost na tržištu je privilegija uspešnih, ali i izazov dodatne odgovornosti, jer se stvara obaveza poštovanja dodatnih pravila koja nisu postojala u početku. Zato bih ja ovde zaključila sa nekoliko pitanja: 

• Ko vam obezbeđuje edukaciju o pravilima koja su vam važna za uspešan projekat?
• Kako prolazite kroz izazove timskog rada (pa i neslaganja)?
• Kako se postavljate prema izazovima tržišta gde treba da se poštuju određena pravila?
• Da li se ponašate društveno odgovorno, etično, održivo i razmišljate li o tim aspektima?

Ko je taj koji može da nam pomogne u svemu, poveže nam sva pravila i usmeri svetlo u pravcu razmišljanja o izazovima i pomogne njihovom rešenju? Nezavisno od toga li je to osoba koja je zadužena za compliance, u jednoj funkciji tzv. compliance officer,  ili je to više osoba koje su zadužene za usklađenost pojedinih oblasti (npr. HR u ljudskim resursima), ili je to predstavnik menadžmenta koji shvata problematiku i razume odgovornosti, ili je to možda pravnik u kompaniji sa holističkom slikom svog proaktivnog delovanja?

Svakako, dobro bi bilo da tu postoji neko ko ima ulogu svetionika u celom ili delu izazova.