Čuvati druge uz čuvanje sebe – šta je compliance "sagorevanje"?

Autor: Verica Aljinović, konsultant, In-House Legal & Compliance expert, Valec

Baš iz tih razloga, kada stvari ne idu ispravnim tokovima, znajačajnom broju ljudi se dešava tzv. “burnout” (sagorevanje, izgaranje) situacija na poslu, kada okvir određenog projekta ili zadatka - nije postavljen od starta na compliant osnovama – u samom kreiranju poslovne stategije. To je u značenju našeg jezika - situacija u kojoj se izgara i dolazi do iznemoglosti usled hroničnog stresa. Borba sa hroničnim sresom na poslu je jedna od bolesti savremenog doba i predstavlja proces gde se menja osećaj i doživljaj kako sebe tako i drugih, izaziva umor, neefikasnost i mnoge druge posledice koje su jako loša pojava za kompaniju, društvo u celini ali posebno pojedinca kome se dešava.

Kada pomenemo uzroke koje izaziva “burnout” prvo pomislimo na targete u prodaji, finansijske ciljeve i slično, ali - iz svog iskustva jedan od najčešćih uzroka ove pojave je upravo compliance burnout sa etičkim okvirom: Kako će nešto uticati na organizaciju i pojedinca (?); kakve posledice i prakse izaziva (?); koja je odgovornost i kazna (?). 

Zašto se to dešava?
Poslovni kontekst današnjice u kojoj se navike potrošača, kretanja tržišta, cenovne prilike zakonski okviri i pravila menjaju skoro-pa-neuhvatljivom dinamikom, stvaraju poseban izazov za biznis i kompanije. Kako se iznenadno prilagoditi, stvoriti resurse, infrastrukturu, komunicirati i učiniti zaposlene slobodnim i voljnim za promenu... Takođe, nekada je compliance okvir izostavljen iz stateške faze, što nikako ne bi trebalo da se dešava. Ali...

Smisao rečenice u gornjem paususu je kratak, ali u svojoj suštini krije veliku kompleksnost u radu koja utiče na većinu sektora i službi. Kako obezbediti kvalifikovane zaposlene, gde naći resurse, koji su rokovi, koja su sredstva potrebna i da li je sve to kompatibilno sa planovima i raspoloživim budžetom (?). A zatim, kada mislimo da smo sve to „posložili“, javi se pitanje - da li je taj rok realan, da li su sredstva dovoljna, da li su zaposleni obučeni, da li je u skladu sa zakonima i procedurama i da li se na kraju sve to može realizovati kako je zamišljeno uz zadovoljenje etičke dimenzije (?). Nekad se ta pitanja postavljaju čak i retroaktivno kada je već započet određeni proces. I tu često dolazimo u procep – rok je nemoguće ispuniti, kvalitet je sporan sa datim sredstvima, zaposleni nisu dovoljno kvalifikovani ili obučeni, a zakon i propisi su zadali dodatne obaveze - na koje nismo računali (!)

A onda na scenu stupa Compliance.

Nezavisno od toga li je to osoba koja je zadužena za Compliance, u jednoj funkciji tzv. compliance officer,  ili je to više osoba koje su zadužene za usklađenost pojedinih oblasti, da li je to predstavnik menadžmenta koji shvata ozbiljnost situacije i razume odgovornosti ili je to možda pravnik u kompaniji sa holističkom slikom svog proaktivnog delovanja?

Šta se tu zatim dešava?

Često je to složena borba - zahtevna kombinacija utroška vremena i energije koja se ogleda u:
-          Listanju propisa
-          Traženju prakse
-          Evaluaciji rizika
-          Traženju „saveznika“ koji razmišljaju slično
-          Nošenje sa sindromom „mračnog razmišljanja“ „pre-konzervativnog pristupa“ „opiranja inovacijama“, „sprečavanju rasta“, „lošeg glasnika“... lista je duga.

Krajnji cilj je jedan: zaštititi organizaciju od reputacione izloženosti, postupanje saglasno regulativi, zaštita od neuspelog poduhvata, pa sve do zaštite etičkih principa, bezbednosti ljudi i operacija.

Unapred treba biti spreman na ove izazove, jer vrlo blizu svega upravo se nalazi taj - compliance burnout.  Jer nije to jedini zadatak koji se jednoj osobi nalazi na dnevnom meniju i listi mnogih zadataka i izazova intenzivne poslovne današnjice.

Šta u toj situaciji raditi?

Za početak treba prepoznati mogućnost nastanka te pojave i prihvatiti to kao izazov, koji je često deo poslovnog okruženja – i to za mnoge ljude a ne samo za nas.  Barijera i granica ka personalnom elementu ličnosti - jer „tu smo da bi rešavali izazove na poslu“ i to - da je taj izazov samo jedan u nizu koji nas očekuje. Miran san i momenat za razmišljanje za razuman rok davanja odgovora - čak i u najhitnijim temama - je nešto na šta svi imamo puno pravo. To nam niko ne može oduzeti. Duboki udisaj i fizička aktivnost u kojima će ta distanca dobiti dovoljnu količinu kiseonika gde možemo dati i konstruktivniji odgovor. Ego u džep, a integritet u postavljanju pitanja, aktivnom slušanju odgovora - sve u cilju finalnog donošenja stava i odluke „na svetlost dana“. 

Jer kao i u avionu – da bi spasli druge - prvo kiseonik uzimate baš vi.