Razgovarala: Ana Filipović, ana@instore.rs
Iako je naša sagovornica započela svoju poslovnu karijeru i pre Univerexport-a, ipak smatra da je pravi početak zapravo iz kompanije koja je nastala u okrilju njene porodice. Ove godine, kompanija slavi 30 godina postojanja, a ona se, kako kaže, i dalje seća svojih početaka i prvih zajedničkih koraka. Bilo je mnogo turbulentnih perioda, i celokupno dosadašnje poslovanje jasno je podeljeno u dve jednako zahtevne celine razvoja kompanije. Prvih 15 godina imalo je svoje izazove gde se ističu, recimo, one godine za vreme bombardovanja kada je Novi Sad ostao bez povezanosti sa sremskom stranom, a mi na različite načine smišljali da isporučimo svež hleb koji se pekao na jednoj strani, a prodavnice bile na drugoj. Sada su to zanimljive anegdote, kao i uostalom sve što ostavljamo iza nas, mada nam u tom trenutku ništa nije imalo svetle boje. Sa druge strane, drugih 15 godina zahtevalo je novu vrstu energije i činilo je prekretnicu u daljem ubrzanom razvoju kompanije, ističe Vesna Vučurević, predsednik Grupe Univerexport, na početku našeg razgovora.
Univerexport u ovoj godini obeležava 30 godina rada. Kada se sada osvrnete na taj period, šta biste istakli kao najveći uspeh kompanije?
Uspeh se meri zadovoljstvom, a ukoliko tako posmatramo stvari, onda bi najveći uspeh bilo upravo ovo naše dugogodišnje trajanje i svaka od 30 godina postojanja. Priznaćete, lepe su to godine. U svakoj od njih se može pronaći deo opšteg uspeha, jer su one sadržaj svega onoga što je Univerexport danas: najveći domaći trgovinski lanac. Ako ih razložimo na pojedinačne uspehe, vredno je spomenuti izgradnju Distributivnog centra kompanije – najveće investicije u poslovanju koja je uticala na jednostavniju, bržu i lakšu isporuku robe ka maloprodajnim objektima. Tokom godina, takođe, širila se mreža prodajnih objekata i Univerexport danas ima 160 prodavnica u Vojvodini, Beogradu i u okolini. Uporedo sa rastom maloprodajne mreže, razvijali smo i sopstvene proizvodne pogone, što nas danas čini trgovinskim lancem koji i proizvodi domaće. Naša mesna industrija AD Bačka, gde su sveže meso i prerađevine 100% domaće, organski proizvodi Organa sa naše njive u Liparu koji su 100% organski, naše vino i pršut Vučurević koji su našim rukama napravljeni, naše robne marke: Naše najbolje, Baš baš, Daj daj koje smo pažljivo birali i gde cena i kvalitet stoje rame uz rame – sve su to proizvodi iza kojih sa ponosom stojimo i kažemo to je „naše najbolje“. Uspeh je što nas je danas 3.000, a počeli smo u okrilju porodice, uspeh je što smo jedni od lidera da tržištu maloprodaje pored svih inostranih lanaca i kapitala, uspeh je svaka nova prodavnica, svaki zadovoljan potrošač, svako novo radno jutro.
Šta smatrate svojim najvećim ličnim doprinosom, a koju biste odluku promenili, da možete?
U životu ništa ne treba menjati, možda jedino ako bismo mogli da promenimo emocije prema određenim događajima, jer smatram da sve što je bilo deo života je i trebalo da bude. U suštini, kad se okrenem iza sebe, zacrtane sećanjima su ostale lepe stvari, zadovoljstva i osmesi. Da li je najveći doprinos, to ne bih mogla sama da prosudim, ali mi definitivno pričinjava najveće zadovoljstvo što sam deo ove priče već 30 godina, rame uz rame sa mojom porodicom i svakim zaposlenim koji je deo kompanije Univerexport.
Koliko se u prethodnih 30 godina promenilo samo tržište, a koliko potrošači i njihove kupovne navike?
Normalno je da se tržište menja, a sa njim se svakako menjamo i mi. Menjali su se i potrošači, a i njihove navike. Danas, kada nam je sve mnogo dostupnije nego ranije, mnogo je teže odgovoriti na sve potrebe tržišta, nego što je to bilo ranije. Današnjem potrošaču, recimo, najbitnije je vreme, pa samim tim i da je prodavnica blizu mesta stanovanja ili radnog mesta. Nekadašnji parametri koji su značili dodatnu benefit za potrošača, danas se podrazumevaju. Međutim, postoje stvari koje ostaju i traju sve ove godine – usluga i to je polje koje će biti sve značajnije i izazovnije u budućnosti trgovine.
Iako nam je pandemija svima poremetila planove, verujem da ste, ipak, pronašli načine na koje ste ovaj značajni jubilej proslavili sa vašim potrošačima.
Ovo je naša 30. godina postojanja, važna i bitna i za nas veoma velika. Iako su godine pred nama, tridesete posmatramo kao i u životu – dovoljno stare da imamo iskustva, dovoljno mlade da i dalje pravimo velike planove. Te i takve godine ne čuvamo sebično za sebe, rado ih delimo sa ostalima, pa je tako i za potrošače ova godine obilovala aktivnostima u znaku 30 godina, kao i posebno obeleženim rođendanom za potrošače.
U kojoj meri ste uspeli svoje poslovanje da prilagodite trenutnoj situaciji i da odgovorite na ove izazove koje je pred vas stavilo i samo tržište, ali i potrošači?
Kada je sve krenulo, najveći strah je bio da i rafovi prodavnica u Srbiji ne budu prazni poput onih iz Italije i inostranstva, koje smo imali prilike da vidimo. Međutim, sve ove turbulentne godine na našem tržištu donele su i posebnu umešnost i snalažljivost u situacijama koje svakoga iznenade, ali ne i nas. Sada, sa ove tačke, možemo slobodno reći da smo uspeli da održimo lanac snabdevanja efikasnim i obezbedimo dovoljne količine robe u svakom prodajnom objektu i za svakog potrošača. Naravno, ovo je bio samo jedan od izazova, jer je na samom početku zdravstvena bezbednost zaposlenih i potrošača bio najzahtevniji zadatak na koji se moralo odgovoriti bez greške. Obezbediti u svakom trenutku sve što je neophodno, na tržištu koje se tek formira za borbu sa uslovima pandemije, bio je primarni zadatak, ali je ovo vrlo brzo postao deo svakodnevice i redovnih poslovnih aktivnosti.
Nastavili ste sa otvaranjima novih objekata i trenutno ste stigli do cifre od 160. Kakvi su planovi za dalje širenje? Da li ostajete na teritoriji Vojvodine i Beograda ili imate ambicije za ulazak u još neke delove Srbije?
Sami počeci Univerexport-a bili su više okrenuti veleprodaji, nego samoj maloprodaji. Tržište i naš poslovni razvoj „okrenuli“ su ovu priču i tako su potrošači u Novom Sadu dobijali i prve savremene trgovine u vidu Univerexport velikih objekata, tako i čuvenog supermarketa 021. Ovaj objekat bio je pravo „malo čudo“ kada je otvoren u Novom Sadu, po uzoru na najsavremenije evropske formate u to vreme. Kako su godine prolazile, proširili smo svoju prodajnu mrežu u Vojvodini, a potom i u Beogradu. Tada smo definitivno shvatili, a i tržište je pokazalo, da Univerexport ima snagu brenda, kvalitet i sigurnost potrošača u ono što kupuju i jedna za drugom su se otvarale prodavnice u svim većim i manjim opštinskim mestima Vojvodine i opštinama Beograda. Pozitivne reakcije potrošača u Beogradu dale su nam „vetar u leđa“ da popunjavamo mapu Beograda sa Univerexport prodajnim objektima. To nam uspešno polazi za rukom i nakon dva novembarska otvaranja, očekuje nas još u prestonici, početkom naredne godine, sa daljim planovima i širenjem mreže po svim beogradskim opštinama i mestima okoline. Plan je da Univerexport postane nacionalni lanac, u pravom smislu te reči.
Kakve su rezultate ostvarile članice Univerexport Grupe (Univerexport, Trgopromet i Bačka) od početka godine? Da li ste njima zadovoljni i kako je na njih uticala pandemija?
Ova godina obeležena je i prelaskom Trgopromet objekata pod brend Univerexport, što je još jedan od razvojnih koraka kompanije, a za koji su i sami
potrošači ukazali da je dobar. Bačka je naše zavisno preduzeće koje na tržište kroz Univerexport prodajnu mrežu plasira isključivo domaće meso i prerađevine i to su potrošači prepoznali kao posebnost brenda Univerexport. Zapravo, sve članice grupe su sa razlogom deo cele priče, a rezultati grupe su dobri koliko je svaki pojedinačni član dobar.
U okviru vaše grupe posluje i Univerexport Fondacija, koju ste osnovali 2017. Kako ste i zbog čega došli na ideju o osnivanju ove fondacije? Sa kojim ciljem?
Tokom svog dugogodišnjeg poslovanja nebrojeno puta smo bili u prilici da odgovorimo pozitivno na brojne donatorske i sponzorske poduhvate, a upita je bilo. Činilo nam se ispravnim da ne govorimo o tome, da dobro delo priča samo za sebe. Ali, da bismo dali vetar u leđa i drugim kompanijama i pojedincima, kako bismo još nekoga inspirisali, osnovali smo Fondaciju i zapravo dali ime svojim donatorskim pričama. Nikada nismo želeli da se hvalimo postignutim kada su ovakve priče u pitanju, pa je Fondacija bila dobar način da se formalno i pravno zaokruže sva ta nastojanja. Odabrali smo decu, kao stubove i nosioce ovog društva u budućnosti, i opredelili se da sve što radimo ima za krajnji cilj njihovu dobrobit. Nastojimo da osmišljavamo dugogodišnje projekte i da sve što činimo ostavi pozitivan trag u društvu u kojem radimo i stvaramo.
Osim na ovom humanitarnom polju, vaše aktivnosti su u velikoj meri usmerene na razvoj organske poljoprivrede. Godine 2014. ste zasadili prvi organski zasad. Kako sada izgleda, i šta sve obuhvata, vaša organska proizvodnja i organska ponuda uopšte?
Organska proizvodnja je još jedan poslovni i razvojni korak, a nastao je kao poslovna ideja, ali i kao još jedna ljubav u našoj porodici. Ovaj segment ponude sve je značajniji na tržištu i on nema veliku bazu, ali se enormno razvija i postaje neizostavni deo potrošačke korpe bliske budućnosti. Proizvodnjom organskih proizvoda zapravo na pravi način zaokružujemo priču od proizvodnje do prodaje. Kao što ste i sami rekli, 2014. smo zasejali svoje prve organske proizvode i tada je zapravo nastao i brend Organa, proizvodi za koje znamo odakle dolaze, kako su tretirani, sa ljubavlju gajeni i proizvedeni na prirodan način, bez tretiranja hemikalijama. Organska proizvodnja se danas prostire na 55 hektara organske zemlje, a uskoro će ova površina brojati 100 hektara. Od naredne godine očekujemo dosta od razvoja ove proizvodnje, kao i proširenja ponude organske proizvodnje pod brendom Organa.
Takođe, pokrenuli ste i vašu ličnu proizvodnju - Vinarija Vučurević i pršutara. Kako je do toga došlo? Da li ovi proizvodi mogu da se pronađu još negde, osim u vašim objektima i gde?
Želeli smo da našim potrošačima damo ono najbolje od nas i ponudimo im naše proizvode koje sami pravimo. Univerexport je porodična kompanija koja je svoje poslovanje uvek temeljila na vrednostima koje nosimo iz kuće, pa smo stoga želeli da sve ono što i sami konzumiramo, sva znanja do kojih smo sami došli, podelimo i dalje sa potrošačima i da, pored toga što imamo domaće proizvode u našoj ponudi, i sami proizvodimo domaće. Specifičnost baš tih asortimana je u tome što se mogu pronaći samo u Univerexport maloprodajnim objektima, bez tendencije širenja dalje u druge trgovine ili trgovinske lance. Želeli smo da i sami učestvujemo u svakom delu proizvodnog procesa, da budemo sigurni u kvalitet onoga što nudimo i krajnji proizvod se sam nametnuo – vino i pršut Vučurević, iz naše lične proizvodnje.
Kakve pouke ćete izvući iz ovog perioda, kada je u pitanju način rada kompanije, stepen prilagodljivosti promenama, kao i spremnost da se menjate, i kao pojedinci i kao kompanija?
Pandemija je donela brojne promene i zapravo najviše uticala na izmenjene načine rada i funkcionisanja. Za nas je donela jednu bitnu činjenicu, a ona se tiče toga da se možemo pohvaliti dobrim timom ljudi koji može da se snađe u bilo kojoj situaciji. Ono što je zanimljivo jeste da nikada nismo bili za online režim rada, uvek smo svi zajedno voleli da se vidimo na sastanku, prodiskutujemo o novinama i zadacima, a sada smo se potpuno prebacili na izmenjen režim i shvatili da i tako, bez ikakvih problema, funkcioniše. Zadovoljstvo je biti na čelu tima koji uspešno savladava sve prepreke, koji ide u koštac sa promenama i koji ih se, što je najvažnije, ne boji.
Da li biste rekli da možemo da govorimo o nekim pozitivnim stranama kovida i koje bi one bile?
Da, u svemu je potrebno pronaći nešto pozitivno, pa tako i u ovoj specifičnoj zdravstvenoj situaciji koja je mnogo veća od nas samih i zato mnogo ozbiljnija. Ipak, uspela je, čini mi se, da vrati porodicu porodici i da se malo više okrenemo jedni drugima. Naravno, nedostaju i nedostajale su brojne stvari u vezi sa tim, ali naučili smo da je vreme koje imamo jedni sa drugima ovo sada, i da ne treba stvari odlagati i planirati za neki drugi put.
Ova godina će, svakako, sama po sebi biti veoma specifična, ali po čemu ćete je vi pamtiti?
Pamtiću je po mnogim privatnim i poslovnim jubilejima koji su ostali u znaku pandemije, pamtiću je kao najuspešniju poslovnu godinu u prvih 30 godina, pamtiću je kao godinu koja je tu da nas mnogo čemu nauči.
