1. Na koje najvažnije aspekte neko ko posluje u FMCG industrije treba da se fokusira prilikom izbora naziva domena, s marketinškog aspekta posmatrano?
Publike sa kojima se komunicira, cilj koji se tom komunikacijom želi postići su polazna osnova za izbor naziva domena. Odgovori na sledeća pitanja mogu poslužiti kao orijentir: da li naziv domena koristimo da promovišemo proizvod ili liniju proizvoda, da li ga koristimo za kampanju, da li će na tom nazivu domena da se nalazi e-prodavnica i sl. Dakle, naziv domena može da sadrži brend, tip, vrstu proizvoda, kratak slogan za kampanju, naziv firme ili veb-šopa i slično. Za komunikaciju na tržištu Srbije prvi izbor je .RS domen. Ne samo zbog prednosti koju nacionalni domeni imaju u lokalnim internet pretragama, naravno, ukoliko se na njima nalaze solidno optimizovani sajtovi, već i zbog percepcije korisnika. Naime, istraživanja kažu da korisnici očekuju da im se preduzeća i brendovi obraćaju sa nacionalnog domena, da više poverenja ukazuju firmama i sajtovima na nacionalnim domenima. Međutim, bilo bi nepošteno reći da .RS domen ograničava preduzeća u kontekstu poslovanja u inostranstvu. Pregršt je firmi koje posluju onlajn i koje najviše prihoda ostvaruju zahvaljujući inostranim klijentima, a koji ih pronalaze i kontaktiraju upravo zahvaljujući sajtu na .RS domenu. Sledeći savet je: jasno i razgovetno. Naziv domena treba da bude jednostavan, poželjno što kraći, treba izbegavati komplikovane i dugačke fraze, reči koje teško izgovoriti. Nije lako u jedan naziv domena „spakovati“ sve što želite reći u svom poslovanju ili proizvodu, ali treba biti dovoljno jasan i upečatljiv. Neko će taj naziv domena zapamti, potražiti na internetu, saopšti tokom razgovora adresu sajta na kom se može poručiti neki dobar proizvod koji je probao.
2. Moramo se složiti sa tim da je veliki deo poslovne zajednice svestan da je prisustvo na internetu neophodno. Ipak, postoje i preduzeća (uglavnom manja) koja su ili u začetku ili zabludi da im sopstveni sajt nije potreban. Koja bi bila vaša preporuka za njih?
Da ne upadaju u zamku zvanu „besplatan ručak“. Od kako su pali Fejsbukovi servisi početkom oktobra, nikad nije bio glasniji razgovor na temu izgradnje sopstvenih kanala komunikacije na internetu. U tom smislu sajt je alfa i omega. Dok god plaćate hosting, produžavate registraciju domena, vodite računa o bezbednosti sajta i korisnika, sajt neće nestati sa interneta kao što su Fejsbuk i Instagram, a zajedno sa njima i vaši korisnički profili, oglasne kampanje koje su u toku, eventualne poruke od kupaca.... Na vašem sajtu će vas kupci uvek naći. Društvene mreže iz godine u godinu pokazuju svu „surovost“ tuđeg kanala komunikacije – od stalnih promena algoritma, nejasne implementacije određenih politika koje neretko rezultiraju time da neko bude obrisan sa istih i izgubi ne samo „socijalni“ kapital, već i prihode, do nestabilnosti usluge koju pružaju. Imajući u vidu i promene od kojih mnogi strepe, tzv. internet bez kolačića, biće važnije nego ikad privući i zadržati korisnika u svom sistemu, na svojim kanalima, negovati odnos. Kada govorimo o sopstvenim kanalima, govorimo o sajtovima, mejling listama, aplikacijama, zapravo infrastrukturi u koju samostalno ulažemo i samostalno je razvijamo.
3. Nazivi .СРБ domena izgovaraju se onako kao su napisani s obzirom na to da su na ćirilici, fonetski savršenom pismu. Takođe, nazivi .RS domena mogu sadržati karaktere iz pisama gotovo svih nacionalnih manjina u Srbiji, latinična slova sa dijakritičkim znacima. Recite nam, iz vašeg dosadašnjeg iskustva i rada, koliko naši privrednici koriste ovu mogućnost, kao i koliko korišćenje „neošišane“ latinice i ćirilice može da se iskoristi za bolju poziciju i prepoznatljivost brenda na internetu?
Internacionalizovani nazivi domena su još uvek neiskorišćen potencijal. Doduše, nedavno je jedna banka u kampanji koristila naziv domena sa slovom š (IDN naziv .RS domena). Postoje primeri firmi koje za ćiriličku verziju sajta koriste naziv domena na ćirilici (.СРБ), a za latinicu naziv domena na latinici (.RS). Koriste se povremeno nazivi .СРБ domena za kampanje ili različite projekte, kao adrese za odredišne stranice. Postoji određeni fond registrovanih naziva .RS domena sa dijakritičkim znakovima. Najčešće su registranti velike kompanije koje na taj način čuvaju integritet svojih brendova u digitalnim prostoru, međutim, ne koriste ih u onlajn komunikaciji. Bez obzira na to što internacionalizovani nazivi domena godinama postoje, potencijal njihove upotrebe još uvek nije ni načet. Na ovo posebno valja skrenuti pažnju brendovima koji koriste ćirilicu, firmama koje komuniciraju na ćirilici, a nemaju registrovan naziv .СРБ domena. Njime bi upotpunili svoju onlajn komunikaciju. Veliki broj ljudi ne zna da u nazivu domena ne mora da se koristi isključivo „ošišana“ latinica. Dakle, nazivi domena sa dijakritičkim znakovima ili na ćirilici itekako mogu skrenuti pažnju.
4. Kao stručnjak koji se bavi marketingom i komunikolog, šta biste rekli da je najvažnije za jednu online prodavnicu da bi bila uspešna?
Dobro iskustvo korisnika, od prvog susreta do napuštanja „objekata“. Od inicijalne komunikacije sa kupcem – načina na koji mu otvarate vrata prodavnice, a to je nazivom domena na kom se ista nalazi, do kompletnog putovanja kroz sam sajt i proces kupovine. Sajt mora da bude mobile first, imajući u vidu udeo poseta koje dolaze sa mobilnih uređaja, intuitivan, sa dobro objašnjenim karakteristikama proizvoda. Setite se da čitate šta piše na etiketi proizvoda sa kojim ste se prvi put sreli. To isto kupac mora da pronađe na sajtu, a kad smo kod potrage, treba omogućiti laku i brzu pretragu po različitim kriterijumima. Proces kupovine treba završiti glatko, ponuditi različite mogućnosti plaćanja ili dostave, postarati se da plaćanje na sajtu bude bezbedno. Da bi se kupac obreo u nekom e-šopu, firma u čijem je šop vlasništvu imala je određena ulaganja, od registracije naziva domena, hostinga, izrade sajta do ulaganja u optimizaciju ili oglašavanje. Tu investiciju je potrebno vratiti, a to je najlakše uraditi zahvaljujući kupcima koji se vraćaju baš u tu prodavnicu. Ulaganje u redovnog kupca košta manje od pridobijanja novog. Na internetu je, zapravo, mnogo lakše ostati sa nekim ko je kod vas kupovao u kontaktu, nego sa kupcem koji uđe u fizičku prodavnicu po proizvod. Ponudite kupcima da se prijave na vašu mejling listu uz određeni benefit, prilagodite poruke koje šaljete potrošačkom profilu kupca, negujte odnose. Time se dobro iskustvo traje i traje, u krug.
