Autori: Alison Angus, Head of Practice, Innovation, Euromonitor International & Anna Raje, Innovation Consultant, Euromonitor International
1. Pitajte AI
Foto: Freepik
Maštovita inteligencija
Generativna AI podstiče resetovanje čitavog ekosistema. Novi alati se u tom procesu pretvaraju u kokreatore za potrošače, utičući na njihove odluke i menjajući njihova očekivanja o angažovanju brenda. AI će postati dublje utkana u svakodnevni život, te je kompanije moraju iskoristiti kako bi pospešile personalizaciju i obogatile korisničkko iskustvo.
Četbot kreacije
AI nastavlja da osvaja svet. Njen četbot koji može da odgovora na pitanja, piše eseje i pravi računarske programe je za samo dva meseca od lansiranja došao do brojke od 100 miliona korisnika, čime je postao jedna od najbrže rastućih potrošačkih aplikacija u istoriji. Nakon njega, usledila je poplava drugih aplikacija koje se oslanjaju na iste velike jezičke modele (LLM). Brzo usvajanje novih tehnologija kod korisnika može da se pripiše njihovoj pristupačnoj prirodi koja omogućava proizvodnju velikog sadržaja uz malo tehničkog znanja - od kreativnog pisanja, do muzike i umetnosti. Kombinacija naprednih algoritama i jednostavnih intefrejsa čine ovu tehnologiju lakom za učenje.
Inovirajte i automatizujte
Ukoliko koristite alate AI za odgovaranje na pitanja potrošača, ali i za internu komunikaciju, možete da obezbedite konkuretsku prednost svom brendu. Ova rešenja podržavaju inovacije koje mogu doprineti efikasnijem učešću na tržištu, ali i prikupljanju podataka koji su od značaja za dalji razvoj porizvoda. Osim toga, kompanije će sa prikupljenim informacijama prilagoditi marketinšku kampanju robi i uslugama, ali i funkcionalnost pretrage i personalno iskustvo potrošača.
Korišćenjem prednosti AI, iskustvo potrošača se može znatno poboljšati. Na primer, kreiranjem virtuelnih asistenata koji odgovaraju na individualne upite potrošači će moći odmah da pronađu ono što im je potrebno. Kompanije mogu da zanemare uticaj ove tehnologije, ali ukoliko žele bolje rezultate poslovanja, moraju je implementirati.
Tri strategije za 2024:
|
2. Beg od realnosti
Foto: Rawpixel/Freepik
Slatki beg
Potrošaći žele da se distanciraju od svakodnevnih stresora. Potrebno im je malo opuštanja i prilika da se otrgnu od svakodnevice. Beg od realnosti ih okrepljuje i otvara vrata za trenutke ispunjene uzbuđenjem i prijatnim osećanjima koja na njih modu da ostave značajan utisak. Brendovi koji u svoje poslovanje inkorporiraju ovu filozofiju - od radnji do kampanja, izgradiće jake veze sa potrošačima.
Trenuci dobrote
Stalna kriza. Ovako, ukratko, glasi glavni osećaj koji su ljudi imali u poslednjih nekoliko godina, ispunjeni ekonomskom neizvesnošću, političkim nemirima i prirodnim katastrofama. Sve te negativne stvari uzele su mentalni i emotivni danak. Zbog toga je ljudima danas više nego ikad potrebna dnevna doza sreće, kako bi sopstveni svet učinili lepšim.
Upravo ti trenuci bega od realnosti u ljudima bude pozitivne emocije, te oni postaju uzbuđeni, toplo im je oko srca ili su razigrani i razdragani. Takve interakcije omogućavaju potrošačima da ostave sopstvene brige iza sebe, makar na samo nekoliko minuta.
Pozitivni i razigrani
Kompanije bi trebalo da “ometaju” potrošače u njihovim svakodnevnim brigama u različitim razmerama, kako bi im pružile trenutno zadovoljstvo i formirale prisniji odnos sa njima. Šaljite mudre i kreativne poruke kako biste dodatno angažovali publiku. Male stvari mogu dati velike rezultate na duži rok.
Emocionalni marketing ovde, takođe, dolazi u prvi plan. Brendovi bi trebalo da dovedu u vezu svoje proizvode sa društveno i kulturno uslovljenom potrebom za optimizmom. Ovom taktikom se postiže da proizvod u potrošaču budi pozitivan osećaj.
Limited edition akcije ili kolekcije sa živopisnim dizajnom će uvek imati svoje tržište. Svetle boje i smeli printovi privlače pažnju kada se koriste strateški. Ipak, svi ovi elementi moraju da budu usklađeni, kako bi se izbegla preterana stimulacija, koja može dovesti do ogromnog povećanja želje za begom od realnosti.
Osmislite događaje na kojima ćete spojiti tehnologiju i naraciju brenda sa zabavom, i “kupite” svoju publiku.
Zaključak: Pronađite način da animirate publiku. Nemojte se plašiti da ćete ispasti blesavi i previše razigrani, ali uvek ostanite verni osobenosti svog brenda.
Tri strategije za 2024:
|
3. Bez greenwashing-a
Foto: Pexels/Cats Coming
Klimatska zagonetka
Potrošači ne mogu sami da se izbore sa klimatskom krizom. Oni, u domenu sopstvneih mogućnosti, preduzimaju određene korake ka održivosti, ali pitanje koje se postavlja jeste da li kompanije i vlade koriste sve raspoložive resurse kako bi se napravila istinska razlika.
Ljudi su zeleno osvešćeni i sveni da njihovi prihvatljivi ekološki izbori pomažu u određenoj meri, ali bi stvarna promena trebalo da bude rezultat zajedničkog napora. Dakle, potrošači pozivaju kompanije na odgovornost. Stoga, sve kompanije moraju da budu svesne posledica emisija gasova sa efektom staklene bašte i da dokažu sopstveni pozitivan uticaj na životnu sredinu.
Ekološka iscrpljenost
Potrošači su proteklih godina napravili primetne korake, kada je o zaštiti planete reč. Zapravo, više od 60 odsto njih trudilo se da tokom 2023. godine ostvari pozitivan uticaj na životnu sredinu. Pa ipak, to nije sprečilo, niti usporilo klimatske katastrofe. Ekstremni vremenski uslovi poput intenzivnih šumskih požara, teških suša i razornih poplava ostavljaju za sobom pustoš širom sveta.
Potrošači su svesni da njihov pojedinačni doprinos može učiniti vrlo malo, zbog čega eskiviraju poruke koje ih opterećuju. Nasuprot tome, oni žele da organizacije naprave iskorak i ispune sopstvena ekološka obećanja. Zeleno osvešćeni ne prihvataju prazna obećanja.
Briga o zaštiti životne sredine i dalje ostaje na prvom mestu liste prioriteta. Neki potrošači će, u skladu sa svojim mogućnostima, nastaviti da prave održive izbore, dok će oni koji se osećaju obeshrabreno činiti značajno manji napor. Barijere poput (ne)pristupačnosti i (ne)poverenja su veliki izazovi koji će i dalje sprečavati dalju akciju.
Odgovorno i pristupačno
Nije tajna da su velike korporacije u proteklim godinama izlazile sa pogrešnim tvrdnjama o održivosti. Ipak, zeleno osvešćeni potrošači su svesniji, vide i sagledavaju stvari temeljnije. Stoga bi glavni fokus kompanija trebalo da bude ka smanjenu emisija štetnih materija, kako bi se “bura u javnosti” stišala.
Kompenzacije nisu dovoljne, a precizno mapiranje uticaja pojedinačne kompanije je složen proces. Kompanije treba da mere i direktne i indirektne emisije, kako one od vrha ka dole, tako i obrnuto. I tu nije problem samo u praćenju, već i u višeslojnoj zakonskoj regulativi.
Dobra vest je da dugoročno ulaganje u energetski efikasne mere može biti strategija za smanjenje troškova. Partnerstvo sa pravim dobavljačima pomaže kompanijama da izbegnu kazne, kao i da ostvare trenutni efekat ekološkog delovanja.
Ovde je potpuna transparentnost, takođe, od ključnog značaja, a jedan od njenih vidova jeste da kompanije moraju da prilože konkretne dokaze o odgovornim poslovnim praksama i potvrde napredak na tom putu. Istovrmeno, moraju da pokažu održivost na konkretnom planu. Na primer, ukoliko je neki proizvod napravljen od recikliranog materijala, kompanija bi trebalo da evidentira količinu otpada koji je upotrebljen za, na primer, novu ambalažu. Time bi potrošači imali jasan uvid u to na koji način njihova odluka o kupovini određenog proizvoda pravi razliku kada je reč o ekološki angažovanom ponašanju.
Pristupačnost je još jedna prepreka, naročito u teškim ekonomskim uslovima. Ekološki održivi proizvodi često imaju veću cenu, te bi proizvođači trebalo da se potrude da “demokratizuju” opcije za kupce.
Tri strategije za 2024:
|
