Autor: Danijela Đurić, konsultant za ljudske resurse i organizacioni razvoj, Growth Code
Imate dobre rezultate. Ali povremeno ne možete da iskontrolišete svoju ljutnju na sastancima. Odreagujete naglo, ne birate reči i kasnije vam bude žao. Ponekad kod kuće ne možete da odagnate misli o svom ponašanju, preispitujete se zašto ste odreagovali agresivno, kinjite sebe. Onda obećate sebi da nećete tako više reagovati i neko vreme zaista držite svoje emocionalne reakcije pod kontrolom. Međutim, vaše nezadovoljstvo se gomila dok vam ne prelije čaša i ponovo podignete glas. I tako ukrug.
Tačno je da ljudi dolaze na posao da bi postigli uspeh, međutim, ljudi na posao dolaze sa svojim mišljenjem, osećanjima i pratećim paketom ponašanja. Osećanja ne ostaju kod kuće. Sve vreme su tu. Hteli mi to ili ne. Ukoliko ne obraćamo opažnju na to kako se osećamo, i ne pridajemo tome važnost, velike su šanse da će nam naše emocionalne reakcije biti strane i van kontrole. Imaćemo doživljaj da smo ”takvi kakvi jesmo” i da se tu ništa ne može učiniti.
Kako bi izgledalo da se stvari odvijaju drugačije? Na primer: Vi osetite ljutnju na sastanku, i odmah znate da je ljutnja tu da vam signalizira da je neka vaša granica ugrožena. Odmah povezujete sa situacijom: sastanak traje predugo ili neko nije ispoštovao dogovor ili postoji kašnjenje koje nije najavljeno i slično. Znate da je vaša ljutnja pokretač da rešite problem i ujedno znate gde ste, sa kim ste i šta želite da postignete. Kažete šta vam ne odgovara i šta očekujete, uz poštovanje vaših sagovornika. Vaša reakcija dovodi do novog dogovora na sastanku. Ljutnja vam je zapravo pomogla da rešite situaciju. I u momentu kada ste ponovo bili zadovoljni standardom rada ili poštovanjem dogovora, ljutnja je nestala.
Na poslu emocije nam služe da rešavamo probleme. Ukoliko nismo u kontaktu sa njima, velike su šanse da će nam poruke koje nam šalje naša intuicija biti nedostupne.
Emocionalna pismenost je emocionalna inteligencija sa srcem
Da li ste znali da je koncept emocionalne pismenosti prvi upotrebio transakcioni analitičar, Claude Steiner još 1979.godine. Kasnije, 1990. godine su istraživači Peter Salovey i John Meyer skovali pojam emocionalna inteligencija. Daniel Goleman je 1995. godine pisao o emocionalnoj inteligenciji i tada je pojam emocionalne inteligencije postao poznat.
A zašto je važna emocionalna pismenost na poslu?
Trendovi u poslovanju ukazuju na važnost emocionalne pismenosti u organizacijama. Prema Top 5 liderskim trendovima u 2024.godini, koje je objavio Forbes, emocionalna inteligencija je među prvih pet. Lideri koji razumeju svoje emocije i emocije drugih, koji umeju da emocije ispolje i da u interakciji sa drugima iskoriste emocije da razreše izazovne situacije, imaju bolju dinamiku unutar tima i unutar organizacije i podstiču saradnju.
Pored trendova vezanih za AI, HR Tech, fleksibilnog radnog vremena i razvoja veština, iskustvo zaposlenih na radnom mestu i njihov doživljaj blagostanja su i dalje u vrhu trendova za HR 2024 (izvori: Forbes, Gallup, LinkedIn). Da bi to iskustvo zaposleni imali, nije dovoljno da HR obezbedi zdrave užine, zanimljive gadgete ili jednokratne aktivacije. Fokus je zapravo na kvalitetu interpersonalnih odnosa n aradnom mestu, što je zadatak lidera u organizaciji.
Potrebno je da lideri umeju da prepoznaju potrebe zaposlenih, i da umeju da odgovore na situacije u kojima se neizbežno pojavljuju emocije. Prema Gallupovom istraživanju trendova u 2024, stres koji ljudi doživljavaju na poslu je na rekordnom nivou nakon pandemije. Iako postoji tendencija da posvećenost zaposlenih postepeno raste, raste i nivo stresa koji zaposleni osećaju na poslu.
Nisu svi lideri zainteresovani da rade na emocionalnoj pismenosti. Oni koji to jesu mogu da naprave značajnu razliku u radnom okruženju.
Iskustvo pokazuje da ljudi napuštaju lidere kada odlaze iz kompanije, ne nužno kompaniju kao sistem. Možemo diskutovati da li je to baš uvek istina. Ipak, u vreme kada je teško pronaći zaposlene koji će se zadržati u sistemu dovoljno dugo da naprave razliku, imati lidere i zaposlene koji jesu emocionalno pismeni, značajno utiče na građenje pripadnosti i zadržavanje zaposlenih. Da bismo izgradili poverenje u timu, korisno je da razmotrimo da li su lideri emocionalno dostupni i povezani sa zaposlenima (G. Kohlrieser).
Kada radimo u okruženju gde jedni drugima pristupamo iz pozicije poštovanja i razumevanja, velike su šanse da će konfliktne situacije biti prilike za učenje i da ćemo ih brzo razrešavati i vraćati se nazad poslu. Ukratko, velike su šanse da ćemo biti produktivni na radnom mestu.
Radna okruženja u kojima stalno tinja konflikt ispod površine dovode do pada produktivnosti. Ljudi se u takvim uslovima ne osećaju psihološki sigurno, traže načine kako da smanje nivo stresa tako što provode vreme na telefonu, na internetu, društvenim mrežama, ili traže podršku u kolegama na pauzama, da bi razgovarali o problemama, ne nužno da bi ih rešili.
Na podužu listu argumenata u korist emocionalne pismenosti dodajmo i prilike u karijeri. Veći stepen samosvesti i emocionalne pismenosti doprinosi građenju dobrih odnosa i dobre reputacije na poslu. Ovo predstavlja dobru osnovu za saradnju, pa samim tim i za uspeh i poslednično za napredovanje. Ljudi se okupljaju oko lidera koji kreiraju dobre uslove za rad. Za građenje radnog okruženja u kome se zaposleni osećaju psihološki sigurno potrebna je dozvola za izražavanje mišljenja i osećanja. A tu gde su osećanja, korisno je da imamo razvijenu emocionalnu pismenost.
Emocionalna pismenost ili emocionalna inteligencija?
Emocionalna pismenost je usmerena da unapredi živote ljudi, podstičući da se u razvoju fokusiraju na lične moći i da odatle grade svoje veštine. Zapravo, postoji rizik da se emocionalna inteligencija upotrebi da bi se manipulisalo ljudima. Fokusiranje na razvoj emocionalne inteligencije može dovesti do razvoja veštine, ali se iz vida gubi etička dimenzija rada sa emocijama. Imati znanje o emocijama i njihovom ispoljavanju, može, na žalost da se iskoristi u manipulativne i neetičke svrhe.
Zamislite situaciju u kojoj kolegi na poslu kažete da ste ljuti jer je preuzeo sve zasluge za projekat, iako ste radili zajedno. I kolega vam na to odgovori:”Razumem zabrinutost. Moja ideja je bila da predstavim rad, što može izgledati kao da sam preuzeo zasluge. Vidim da si osetljiva na ovu temu, a stvarno nema razloga za to”.
U ovom primeru izgleda kao da je kolega uvažio vašu emociju. Međutim, nije. I verovatno je vaš osećaj intuitivno da razgovor ne ide u konstruktivnom smeru. U ovom primeru ne postoji dodatno raspitivanje koji je njegov doprinos situaciji, za šta može da prihvati odgovornost. Granica je dodatno zamagljena njegovom izjavom. Čak ste i pozvani da preispitate ispravnost svog razmišljanja i obrade situacije.
Kako do toga ne bi došlo, važno je da emocionalnu inteligenciju učimo da koristimo iz srca, za dobrobit sebe i drugih. To znači, da smo iskreni u svojim namerama i u interakciji sa drugima.
Postoje barem pet veština koje nam pomažu da razvijamo svoju emocionalnu pismenost:
- Prepoznavanje svojih emocija
- Razvoj empatije
- Upravljanje svojim emocijama
- Kapacitet da ispravimo emocionalnu štetu
- Emocionalna interaktivnost.
Da bismo razvili emocionalnu pismenost, prvo je potrebno da radimo na sopstvenom kapacitetu da prepoznamo svoje emocije. Neki ljudi umeju da prepoznaju svoje emocije i o njima pričaju. Mnogo je više onih koji nemaju takvo razumevanje svojih emocija. Prvi korak na razvoju emocionalne pismenosti je povećanje emocionalne svesnosti, to jest naše veštine da prepoznamo svoje emocije u situaciji i pronađemo reči koje najbolje opisuju naš emocionalni doživljaj.
Razvojem emocionalne svesnosti, povećava se naš kapacitet da osetimo empatiju za emocije drugih ljudi. Kada smo jednom iskusili kako je biti tužan ili srećan na poslu kako te emocije upotrebiti na konstruktivan način, veće su šanse da ćemo opaziti i reakcije drugih ljudi.
Sa razvojem emocionalne svesnosti i empatije, povećavaju se naši kapaciteti da upravljamo intenzitetom naših emocija, doživljajem i ispoljavanjem na radnom mestu, što ponovo povećava kapacitet da budemo konstruktivno prisutni prilikom ispoljavanja emocija drugih ljudi.
Razvoj emocionalne pismenosti nam pomaže da sagledamo posledice naših ponašanja na druge ljude, pa je jedna od logičnih tema, šta radimo da bismo popravili emocionalnu štetu nastalu u nekim situacijama. Umemo li da kažemo ”Žao mi je”? I kako sve možemo preuzeti odgovornost za svoje ponašanje, uzimajući u obzir poslovnu relaciju.
Sve ovo prirodno vodi razvoju veštine da pričamo o emocijama, ”emocionalnoj” interaktivnosti, koja pomaže da ukalkulišemo emocije u naše napore da donesemo odluke, dođemo do rešenja koje je pogodno za sve uključene strane, i izgradimo poverenje u timu.
Razvoj emocionalne pismenosti može značajno da unapredi poverenje i doživljaj sigurnosti u timu. Preporučujem trening emocionalne pismenosti i coaching usmeren na razvijanje ove kompetencije.
