Autor: Petrica Đaković, novinar, NIN
Globalna statistika pokazuje da prenos vlasništva ili upravljanja kompanijom sa njenog osnivača na naslednike ili na profesionalni menadžment prestavlja jedan od najvećih rizika za njen opstanak. Prvu smenu generacije preživi tek oko 30 odsto porodičnih kompanija, 13 odsto nastavi da posluje i nakon druge smene, a samo tri procenta nakon treće smene generacija.
U domaćim uslovima, statistika je još nepovoljnija. Istraživanje koje je pre nekoliko godina među 205 vlasnika porodičnih preduzeća, starijih od 55 godina, sprovela konsultantska kuća Adižes pokazalo je da čak 92% njih nemaju nikakvo iskustvo u takozvanom biznis tranfer procesu, odnosno prenosu upravljanja na mlađe generacije. Naše od evropskog ili svetskog iskustva u ovom procesu razlikuje i činjenica da u Evropi tek između 15 i 35% slučajeva kompaniju naslede članovi porodice, dok u Srbiji, pokazalo je pomenuto istraživanje, 77% anketiranih vlasnika živi u nadi da će njihova deca nastaviti njihov biznis, 72% računa na to da će neki član porodice nastaviti da rukovodi preduzećem, a čak 92% veruje da će to biti upravo njihovo dete.
Za razliku od evropske prakse koja pokazuje da se 40% porodičnih firmi proda nakon povlačenja osnivača iz posla, kod nas u tako nešto veruje tek šest odsto ispitanih. Ovo istraživanje pokazalo je da vlasnici preduzeća u Srbiji, zbog komunističkog nasleđa i odusustva preduzetništva i privatnog biznisa, ne samo da nemaju svest o značaju smene generacija za opstanak njihovih preduzeća, već iako zašli u godine kada bi na tome trebalo intenzivno da rade, uglavnom nisu ni razgovarali sa decom oko nasleđivanja porodičnog posla. Često, upravo zbog činjenice da smena generacija osim pravnih, ekonomskih, organizacionih i svih drugih promena, uključuje i emocije, odnodno porodične odnose, vlasnici u Srbiji nemaju ni dovoljno razvijenu svest da će to vreme neminovno doći, odnosno da će oni jednog dana morati da napuste biznis koji su stvorili. Prečesto veruju da će, bez obzira na starost i moguće formalno povlačenje, dok su živi ostati suštinski glavni rukovodioci firmom, bilo kao konsultanti, bilo kao "vladari iz senke".
Smena generacija na čelu porodičnog preduzeća predstavlja jedan od najrizičnijih i najkomplikovanijih procesa upravo zbog uključenih porodičnih odnosa i emotivne veze osnivača i njegovog poslovnog čeda, ali od te smene izuzev porodice, zavisi i sudbina svih zaposlenih i članova njihovih porodica. A pogrešno se veruje da su porodične kompanije samo male preduzetničke radnje sa tek jednim ili dva zaposlene, jer to mogu biti i kompanije koje imaju po više hiljada radnika. U Srbiji, primera radi, postoje pretpostavke da u porodičnim firmama radi najmanje polovina ukupnom zaposlenih u privatnom sektoru.
Zbog svega navedenog, suvlasnik porodičnog biznisa Željko Tomić, koji je ispod naslova svoje knjige Uvek bolja verzija, dodao i podnaslov Kako voditi kompaniju kroz hiperinflaciju, ekonomske sankcije, ratove i raspad države, kao podsetnik na našu nedavnu prošlost, kaže da je za porodični biznis prenos upravljanja na sledeću generaciju rizičniji proces od svega navedenog u tom podnaslovu.
U martu 2021. navršava se godinu dana od proglašenja pandemije i uvođenja vanrednog stanja, koje je prošle godine uslovilo pad BDP-a Srbije za oko jedan odsto, ali je pad prihoda u većini malih i srednjih preduzeća u Srbiji bio daleko veći od toga, uprkos merama podrške Vlade Srbije.
Tim povodom, regionalni trgovački magazin InStore, uz medijsku podršku nedeljnika NIN, 30. i 31. marta organizuje MSP Forum – forum malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Fokus foruma je post-COVID oporavak, novi izvori finansiranja, poreski tretmani, izvoz, digitalizacija i primeri dobre prakse.
Organizator obezbeđuje besplatne linkove za sve učesnike na platformama Zoom i YouTube, uz prethodnu registraciju na zvaničnoj stranici www.msp-forum.rs.
foto: Pixabay ilustracija
