Autor: Verica Aljinović, konsultant, In-House Legal & Compliance expert, Valec
Reč „Compliance“, koja se uglavnom koristi u izvornom obliku na engleskom jeziku, na srpskom jeziku zapravo znači usklađenost. Čitali smo neke intervjue i pisanja na ovu temu, ali su se tim povodom najviše obraćali ljudi koji dolaze iz bankarstva, industrije osiguranja, igara na sreću i farmacije koji već izuzetno dobro znaju da je compliance – investicija, ali i neophodnost - kojom kompanije usklađuju poslovanje sa regulativom, umanjuju rizike od kazni, čuvaju ugled i grade veliki deo korporativne kulture. Ukratko, u tim industrijama je prilikom svake ozbiljne odluke u kompaniji potrebno uključiti i ljude koji se bave ovim aspektom poslovanja.
Međutim, često u industriji proizvodnje i distribucije robe široke potrošnje (FMCG) koja posluje u Srbiji nije takva situacija i compliance je i dalje teorijsko polje i pojedine kompanije nisu sigurne šta ova oblast tačno znači, niti kakvu konkretnu korist donosi. Za razliku od Srbije, mnoge globalne FMCG kompanije su ovde napravile velike korake ka uvođenju compliance funkcija i ciljeva u svoje programe i osnovne vrednosti. Tome su doprineli brojni korporativni skandali oko nepoštovanja ljudskih prava, konkurencije, potrošača ili očuvanja životne sredine, tako da su na osnovu decenija unazad - te kompanije razvile svest da je potreban ozbiljan zaokret u načinu upravljanja i rada ukoliko se želi opstati. Kako su mnoge od njih više godina prisutne na području regiona i Srbije, danas imamo znanja o načinu rada i praktične primere.
Da krenemo od početka...
Compliance je usklađenost poslovanja sa zakonima, podzakonskim aktima, procedurama i obuhvata kako eksternu (državnu) regulativu, tako i interna pravila u okviru određene kompanije ili organizacije. Da bi imao svoj pun efekat, compliance bi uvek trebalo da obuhvati i poslovnu etiku (Business ethics). Za razliku od compliance-a, koji je mahom pod nadzorom represivne kontrole države, poslovna etika ima širi okvir, jer treba da osigura da se odluke ne donose samo zato što su zakonske, već i iz razloga zato što su moralno ispravne. Poslovna etika se ispoljava i onda kada nismo pod nadzorom regulatora ili pretpostavljenih i zato ona proizvodi dugoročnu vrednost za kompanije, društvo i deoničare. Kako je prepoznato da kompanije sve više utiču na pojedince, društva u celini i planetu i izazove sa kojima se suočava na polju održivosti, poslovanje se više ne može zasnivati samo na zakonitom i ekonomskom osnovu već i na tim višim principima rada gde će se ljudi osećati motivisanim da rade, uče i budu uspešni i ostvaruju dugoročnu vrednost. Takođe, poslovna etika pomaže da donesemo odluku u situacijama koje nisu crno-bele, jer daje osnovne moralne vrednosti (koje kompanija postavi), kao orijentir za postupanje. Vrlo dobro znamo da je u životu pa tako i poslovnom svetu često nailazimo na izazovne situacije koje nisu tipične i u kojima je potrebno odabrati pravac koji će najbolje odgovarati vrednosnim postavkama kompanije.
Dakle, compliance sa poslovnom etikom u zajednici - zapravo predstavlja stožer koji osigurava da kompanija posluje zakonito, pošteno i etički, i glavni je element korporativne kulture uz dobre HR prakse koji osigurava dugoročno poslovanje i uspeh. Ukratko, jednom rečenicom možemo opisati: Compliance je investicija za budućnost i benefit za sadašnjost.
| Na nivou Republike Srbije i dalje ne postoji sveobuhvatni Zakon koji definiše compliance za privatna privredna društva u FMCG sektoru, već postoje samo zakoni koji se bave pojedinim oblastima compliance-a. |
Koje oblasti rada obuhvata i kako se gradi compliance i poslovna etika u kompaniji?Compliance i poslovna etika se protežu kroz čitavu sferu poslovanja (od nabavke, preko proizvodnje do prodaje). Počev od zasnivanja radnog odnosa i poštovanja prava radnika na bezbednost, privatnost, rodnu ravnopravnost, dostojanstvo, zdravlje i prijavu neregularnosti, tako i na lanac snabdevanja, prodaju, pravo konkurencije i sve druge prateće zakonske obaveze koje se odnose na poštovanje životne sredine, potrošača i obaveza jedne kompanije u posedovanju određenih dozvola i izmirivanju obaveza. Neke oblasti nije potrebno regulisati dodatnim procedurama u okviru kompanije, jer je to uređeno zakonima, dok je druge oblasti neophodno urediti procedurama i pravilima. Takođe, potrebno je obezbediti redovan pregled stanja usklađenosti od strane menadžmenta. Na taj način se stvara organizacija integriteta u kojoj ostaje sve manje prostora za neusklađenosti i nemoralno postupanje. Globalne kompanije moraju otići i korak dalje i osigurati da poznaju način rada i kod svojih dobavljača, pružaoca usluga i efekata koje proizvode svojim poslovanjem, pa tako moraju vršiti dužan nadzor (due dilligence) nad procesima rada koji su širi od same njihove delatnosti, te osigurati i anonimne kanale dojava za neusklađenosti.
Kako je to regulisano u pravu Republike Srbije?
Na nivou Republike Srbije i dalje ne postoji sveobuhvatni Zakon koji definiše compliance za privatna privredna društva u FMCG sektoru, već postoje samo zakoni koji se bave pojedinim oblastima compliance-a. Iz tog razloga, mnoge kompanije će morati da povedu računa o tome da u svojoj strukturi proaktivno obezbede i ovaj aspekt, s obzirom na to da compliance pored opisa u gornjoj rečenici postaje i neodvojivi deo održivosti i ESG strategije. Imajući u vidu ubrzani trend novih EU direktiva koje kompanijama zadaju nove propise i pravila poslovanja, kompanije iz Srbije će moći da ostvare svoju nameru i ambiciju da svoju robu i/ili usluge prodaju globalnim velikim kompanijama ili izvoze na tržišta Evropske unije jedino poštovanjem i doslednom primenom ove strategije.
Kada i kako započeti pripreme i proces?
Uvek je pravo vreme za razvoj obzirom na korisne efekte koje ovakav način rada donosi: manji rizici od kazni, čuvanje ugleda i razvijenu korporativnu kulturu u kojoj se ljudi osećaju dobro. Za početak je potrebno imati cilj da usklađeni oblik rada ili compliance uz poslovnu etiku u potpunosti implementira. Nakon toga je potrebno razviti svest u organizaciji o postojanju tog cilja, te da je compliant način rada pored cilja i vrednost za celu organizaciju. Menadžment treba da osigura da „ton od vrha“ ili njihova poruka ka organizaciji bude usmerena na osnovne vrednosti i obavezu usklađenog načina rada koji se traži od svih pojedinaca. Zatim je potrebno obratiti pažnji i uložiti resurse u sveobuhvatnu analizu rizika i njihovo upravljanje, odnosno pronaći „slabe tačke“ koje treba unaprediti kao i oblasti koje treba urediti internim procedurama. Izuzetno je bitna i transparentnost i otvorenost organizacije da obezbedi komunikaciju sa ljudima u organizaciji i van nje - da imaju mogućnost da neusklađenosti prijave kao i obaveštenost - uključenost menadžmenta o rizicima i njihovom upravljanju. U Srbiji danas postoji iskustvo - kako u internim resursima kompanija koje su razvile compliance funkciju, tako i u eksternim stručnjacima koji su stekli široko znanje i konsultantskim radom mogu osigurati ekspertizu. Obe varijante su dozvoljene kao model rada i razvoja compliance-a.
Šta su izazovi u razvoju compliance-a i poslovne etike u Srbiji?
Kako je već istaknuto, razvoj svesti o značaju i koristima koje donosi compliance i poslovne etika kako kod menadžmenta tako i ljudi u organizaciji je velik deo zadatka. Zatim je potrebno uložiti u resurse – stručan kadar (interni ili eksterni) koji može razviti ovu funkciju, što takođe može predstavljati teret na neke Kompanije. Kako možemo videti, uloga compliance funkcije razvojem društveno odgovornog i etičkog poslovanja, a u kontekstu ESG upravljanja sa sva tri njegova elementa – pored investicije koju definitivno predstavlja – dobija i svoju novu i punu dimenziju, koja se nadograđuje brže nego što smo mogli predvideti. Stoga, pravo pitanje je – da li je momenat za pripremu i implementaciju bliži nego što smo očekivali?
| O kompaniji |
